Tiršenrojt je centar jednog bavarskog regiona u kome se tradicionalno uzgaja riba, najviše šaran, a i pastrmka. Nije nikakvo čudo što je upravo šaran simbol celog tog područja sa, kako kažu, hiljadu ribnjaka i jezera. Slikar Toma Branković iz Šenkirha, mesta koje je deo ovog poznatog ribarskog regiona, 2013. godine oslikao je i gradu poklonio šarana koji je u tom regionu, ali i partnerskim gradovima Tiršenrojta simbolizovao ribarstvo kao vrlo unosnu privrednu granu. Posle skoro deceniju, šarane rađene od kvalitetne plastike, oštetio je zub vremena, ali su „osetili“ nestašluk i obest uglavnom mlađe generacije, pa im je trebala obnova i doterivanje.
Tako se ovih dana privodi kraju vraćanje ranijeg sjaja i izgleda figurama šarana koje su teške 80 kilograma, dužine dva i širine metar. U grupi umetnika koja posle sređivanja fizičkih oštećenja radi na ovim džinovskim figurama, je i Toma Branković.
– Trag vremena i oštećenja vandala uticali su na to da se ove figure šarana posle repariranja ponovo oslikavaju i pripremaju da nastave život na specijalnim postoljima. Kako se radi o velikim površinama na plastici, potrebno je prvo „grundiranje“ podloge, zatim crtanje motiva, nanošenje četiri-pet slojeva boje, a onda na to ide auto-lak. Za kompletno sređivanje jednog šarana treba oko mesec dana rada. Prvog šarana oslikanog na način kako sam to zamislio poklonio sam gradu Tiršenrojtu 2013. godine. Pored mene, tu je još nekoliko umetnika koji su radili na tim figurama-simbolima ovog regiona – objašnjava Branković za „Vesti“.
On dodaje da je u gradu Laufu na Pegnicu, koji je već 10 godina partner Tiršenrojta, takođe postavljen šaran, kao i na nekim regionalnim putevima.
– Šaran je „doplivao“ i do pariske opštine Lavil di Bua s kojom Tiršenrojt 20 godina održava partnerske odnose – ističe Branković.
Ovaj naš svestrani umetnik (slikar, muzičar, pevač) vrlo je aktivan u slikarskim krugovima i udruženjima. Tako je nedavno učestvovao na aukciji sa svojom slikom koja je sa još 11 dela bila izložena na zidu Fronfeste u centru Tiršenrojta. Sav prihod od prodaje slika na licitaciji namenjen je deci bolesnoj od raka i starim siromašnim ljudima iz tog grada. Zanimljivo je da su slike imale cenu od 100 do 340 evra, a Tominu je još pre licitacije za 300 evra kupio jedan poklonik njegovog stila u slikarstvu. Svih 12 slika neočekivano brzo dobilo je kupce i završile su u privatnim kolekcijama.
Branković je učesnik i kolektivne izložbe radova članova umetničkog udruženja iz Valdzasena koja je otvorena 19. septembra i trajaće do 16. oktobra. On je tu zastupljen sa četiri slike koje se nalaze među 70 eksponata koje je priložilo 25 članova udruženja Kuća umetnosti Valdzasen. Izložba je organizovana povodom pet godina postojanja udruženja koje ima 125 članova. Ovo umetničko udruženje ima internacionalni sastav članova, pa su se na ovoj izložbi u jednom trenutku zajedno našli Srbin, Ruskinja i Holanđanin: Toma Branković Srbin iz Obrenovca koji živi u Šenkirhu, Olga Kelvig Ruskinja iz Mitertajha i Robin Seur Holanđanin iz Fridenfelsa.
Otvaranje kolektivne izložbe članova udruženja Kuća umetnosti u Valdzasenu pratio je i prigodan muzički program. Bila je ovo prva izložba i kulturna manifestacija u Valdzasenu posle skoro dve godine pauze zbog virusa korona.
Humanitarni rad
Na svaki poziv i apel za pomoć ljudima u nevolji, Toma Branković se odaziva s velikim entuzijazmom. On i njegova supruga Milena, zubni lekar više puta su pomagali bolesnim, socijalno ugroženm i drugim nevoljnicima u svom okruženju, ali i u Srbiji. Toma je rado poklanjao svoje umetničke radove čijom prodajom je prikupljana novčana pomoć u tim humanitarnim akcijama.
Kompozitori na platnu
– Jedan moj prijatelj iz sveta klasične muzike dao mi je ideju da naslikam portrete poznatih kompozitora. Namera mi je da to budu portreti 12 najpoznatijih kompozitora klasične muzike, urađeni na malo drugačiji način. Oduševljen sam tom idejom i verujem da će to biti interesantno i za publiku kada završim ciklus i izložim ga pred posetiocima. Već sam počeo rad na tom novom ciklusu i do sada sam uradio skoro polovinu planiranih portreta. Među prvima su Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven – kaže Toma Branković.
