Budimpeški sud osudio je nemačkog levičarskog ekstremistu Maju T. (rođenog Simeona T.) na osam godina zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda i članstva u kriminalnoj organizaciji. Prema presudi, on je 2023. godine, zajedno sa grupom Antifa Ost, čeličnom šipkom i drugim predmetima napao osobe za koje se smatralo da imaju desničarske stavove, uoči skupa povodom Dana časti u Budimpešti. Napad je, prema navodima suda, rezultirao životno opasnim povredama, uključujući razbijenje lobanja i lomljenje kolena.
Umesto jedinstvene osude nasilja, deo nemačkih medija i političara reagovao je drugačije. Kritičari posebno izdvajaju nedeljnik Špigel, koji je u izveštajima naglasak stavio na rodni identitet osuđenog, predstavljajući ga kao „nebinarnu“ osobu i žrtvu sistema, dok su žrtve napada ostale u drugom planu.
Ova presuda izazvala je histeriju među nemačkim levičarima. Antifa pristalice su demonstrirale u Drezdenu i Lajpcigu u solidarnosti sa nasilnikom, dok su predstavnici Leve partije u Evropskom parlamentu proglašavaju napade na „fašiste“ demokratskom dužnošću i dovode u pitanje i samu presudu.
Bivša potpredsednica Bundestaga Katrin Gering-Ekard čak vodi kampanju podrške ubicama, a ne žrtvama. Takav stav predstavlja otvoreni poziv na građanski rat, gde se nasilje nad neistomišljenicima opravdava, a pravosuđe optužuje za skandal zbog ,,visoke“ kazne.
Polemike su dodatno podgrejane načinom izveštavanja pojedinih medija. Umesto detaljnog prikaza težine krivičnih dela, deo komentara usmeren je na društveni i identitetski kontekst slučaja. Protivnici takvog pristupa tvrde da se time relativizuje nasilje i skreće pažnja sa konkretnih žrtava.
Ovaj slučaj otvorio je širu raspravu o odnosu prema političkom ekstremizmu u Evropi. Dok jedni smatraju da je presuda dokaz dosledne primene zakona, drugi je vide kao politički motivisanu odluku.
Nesporno je da događaji u Budimpešti ponovo pokreću pitanje da li se nasilje jednako tretira bez obzira na ideološki predznak i da li su žrtve uvek u središtu javne pažnje.
Der Spiegel ide korak dalje umesto da izveštava o teškim zločinima, koristi „nebinarni“ identitet počinioca da bi ga prikazao kao mučenika, ignorišući činjenicu da je Simeon T. po sopstvenim izjavama ostao muškarac. Ova propaganda podseća na najgore primere istočnonemačke agitacije, gde se nasilje levičara romantizuje, a žrtve dehumanizuju kao „desničare“. Umesto da osudi teror, levičarski establišment u Nemačkoj podržava one koji žele da razbijaju lobanje svima koji se ne slažu sa njima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovakav dvoličan pristup otkriva duboku krizu nemačkog društva, dok se desničari demonizuju, levi teror se toleriše, ili čak slavi. Presuda u Budimpešti pokazuje da pravda još postoji u nekim delovima Evrope, uprkos pritiscima Brisela i Berlina da se nasilnici štite pod izgovorom „rodnih indentiteta“ i „antifašizma“.
Piše: Stefan Stojanović
