I pored korone i radnog dana Bogojavljenje, praznik posvećen Hristovom krštenju u reci Jordan, u hramu Svetoga Save u Hanoveru obeležen je kako to i priliči jednom od deset najvećih hrišćanskih praznika. Hram je bio pun u meri u kojoj to strogi korona propisi određuju, a posle obreda vernici su hram napustili bez zadržavanja.
Zbog pandemije, a naročito zbog virusa omikron, koji je u Nemačkoj među političarima i stručnjacima izazvao žučnu diskusiju o obaveznom vakcinisanju, vernici su napustili hram.
Liturgiju su služili protonamesnik Aleksandar Perković i đakon Slavko Bosančić, a za pevnicom je na srpskom jeziku pevao pravoslavni Nemac Johanes Volf.
Posle molitvi posvećenih Histovom krštenju i „prvom javljanju Boga“ osveštana je bogojavljenska voda, a potom je sveštenik unakrst poprskao bogomolju i vernike.
– Bog nam je pored svega dao i ovu svetu vodu, da nam pomogne da savladamo sve prepreke, a pijući je ona nas sjedinjuje s Bogom. Preko osvećenja vode osvećena je cela priroda i sva voda, bez koje života na planeti Zemlji ne bi bilo – rekao je između ostalog prota Aleksandar.
Posle molitve i osvećenja, vernici su iz četiri uredno razmaknute plastične posude, uzimali vodu da bi je poneli kući i namenski upotrebljavali prema prioritetima koje sami odrede, a voda prema verovanju štiti od svih bolesti, čisti dušu i telo od grehova. Koliku važnost vernici pridaju svetoj vodi govori i činjenica da niko u hram nije došao bez flaše ili druge posude u kojoj bi vodu mogao da ponese, a mnogi su doveli i malu decu, kako bi sa bosiljka u sveštenikovoj ruci i na njih pala kap osvećene vodice.
– Rođen sam i odrastao u Berlinu, ali su me roditelji koji potiču iz Zaječara učili pravoslavnoj veri i običajima, pa ću tako učiti i ja svoju decu – kaže David Todorović koji je, dok je mama Sanela čekala u redu za vodu, pazio na ćerkice – četvorogodišnju Elizabetu i jednogodišnju Teodoru.
Dalibor Dragutinović iz Podlugova, od posle rata iz Subotice i njegova supruga poreklom iz Vučitrna, a kasnije iz Beograda i Smedereva, desetogodišnjeg sina Bogdana nisu doveli jer je morao u školu. Kažu da će ga svetom vodom ujutro umivati da bi mu pomogli da se oslobodi stresa, kojem je zbog korone u školi izložen.
Milica Kalember je poslušala sveštenika koji je rekao da je jedna kap svete vode dovoljna za celo more, pa je iz torbe izvukla flašicu manju od litra.
Nedeljko Jelisić sa Ozrena i Bato Spasojević iz Loznice kažu da se dobro čuvaju korone, ali da su po vodu morali da dođu, jer je koriste tokom cele godine, i to na način „kako je to sveštenik rekao u molitvi“.
Nosi i prijateljima
Penzionisani ugostitelj Rade Janković iz tridesetak kilometara udaljenog Barzinghauzena došao je u crkvu sa malim kanisterom, jer će vodu, kako kaže, poneti za ćerku, unuke i nekoliko prijatelja koji zbog obaveza na poslu nisu mogli da dođu.
Vuk zakasnio
Vuk Vuksanović, vaterpolo trener mladih Donje Saksonije (do 16 god.) i Nemačke (do 17 god.), sa suprugom Kristinom i ćerkicom Mašom (15 meseci), zbog treninga je zakasnio na liturgiju. U hramu je zatekao samo sveštenika, nekoliko žena koje su pile kafu i Novosađanku Miru Poser, koja je zamenila tutora Dragu Adžića.
– Svetu vodu u kući smo uvek imali, a sad nam je naročito potrebna da umivamo Mašu da poraste zdrava, pametna i lepa devojka – kaže bivši vaterpolista iz Niša.
Protin zemljak
– Poreklom sam iz Sarajeva, iz Podlugova, a otuda je i prota Aleksandar. Mi smo zemljaci i to bliski. Njegov otac koji je takođe sveštenik sahranio je mog dedu – otkriva nam u kratkom razgovoru Dalibor Dragutinović, koji je u hram sa suprugom Sonjom došao iz dvadesetak kilometara udaljenog Garbsena.
