Kanton Genf postao je prvi u Švajcarskoj koji je praktično zabranio nošenje burkinija na javnim bazenima i kupalištima. Kako izveštava SRF, Veliko veće kantona usvojilo je novi zakon kojim se precizno ograničava vrsta dozvoljene kupaće odeće, čime se burkiniji faktički isključuju iz javnih bazena. Kako prenose „Tribune de Genève“, „Blick“ i „Swissinfo“, odluka je izazvala veliku političku i društvenu raspravu.
Kako piše „Tribune de Genève“, zakon je usvojen sa 53 glasa za, 38 protiv i šest uzdržanih. Novi tekst predviđa da su u bazenima ubuduće dozvoljeni samo jednodelni ili dvodelni kupaći kostimi čija dužina ne prelazi kolena i koji ostavljaju ruke gole. Zakon izričito ne pominje reč „burkini“, kako navode „SRF“ i „ref.ch“, jasno je da se upravo na tu vrstu kupaćeg kostima odnosi nova zabrana.
Kako prenose „Blick“ i „LFM/Keystone-ATS“, ovu inicijativu podržala je desna većina u parlamentu uz obrazloženje da je reč o pitanju higijene, bezbednosti i jasnih pravila u javnim objektima. Sa druge strane, muslimanske organizacije i levičarske partije ocenile su odluku kao diskriminatornu i upozorile da se njome pogađaju prvenstveno muslimanke. Dodatnu pravnu raspravu izazvala je i primedba kantonalne ministarke Karole-Ane Kast, koja je upozorila da bi ovakav zakon mogao otvoriti pitanje individualnih sloboda i autonomije opština.
Kako izveštava „Swissinfo“, zakon je oblikovan tako da ne zabranjuje burkini direktno po imenu, već kroz opšti opis dozvoljene kupaće odeće. Upravo zato pristalice odluke tvrde da se ne radi o zabrani jedne vere, već o ujednačavanju pravila za sve korisnike javnih bazena. Protivnici smatraju da je namera potpuno jasna i da će nova pravila u praksi pogoditi samo jednu grupu žena. Tako je pitanje kupaćeg kostima u Genfu preraslo u širu raspravu o sekularizmu, integraciji i granicama javnih pravila u savremenoj Švajcarskoj.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Odluka kantona Genf pokazuje da se i u Švajcarskoj sve otvorenije vodi rasprava o granicama između verskih sloboda i pravila koja važe u javnom prostoru. Za jedne je ovo zaštita sekularnog karaktera javnih ustanova i ujednačavanje pravila za sve, dok drugi u tome vide diskriminaciju i pritisak na verski identitet. Kako god se posmatrala, ova odluka sigurno neće ostati samo lokalna tema, već će poslužiti kao primer i drugim evropskim državama koje se suočavaju sa sličnim pitanjima.
Piše: Nina Stojanović
