Austrijska ekonomija ulazi u novu godinu sa jasnim znakom uzbune – struja je za privredu poskupela oko 40% u odnosu na period pre krize i postala glavni kamen oko vrata industriji. Prema poslednjem „Ekonomskom pregledu“ OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), posle dve godine pada privredne aktivnosti očekuje se tek blago oživljavanje. BDP bi naredne godine mogao porasti svega 0,3%, dok se za 2026. godine predviđa rast od 0,9%, a za 2027. od 1,2%. Skroman rast, uz ovako visoke račune za električnu energiju, otvara pitanje koliko je austrijski model razvoja i dalje održiv.
Cena električne energije za brojne privredne potrošače porasla je za oko 40% u odnosu na period pre krize. Za energetski intenzivne grane, poput metalurgije i hemije, to znači da svaka tona proizvoda izlazi iz pogona sa znatno većim troškom nego kod konkurencije u drugim evropskim državama. Kompanije poput „Fostalpajna“ upozoravaju da ih ovakva struktura cena gura na ivicu isplativosti i primorava da razmišljaju o smanjenju proizvodnje ili premeštanju kapaciteta.
OECD ocenjuje da visoka cena struje postaje centralni rizik za austrijsku privredu, jer izjeda profit, guši investicije i potkopava izvoz. Tržište rada za sada ostaje stabilno, ali pritisci na plate i inflaciju ne jenjavaju, dok domaćinstva troše oprezno. Najavljena fiskalna konsolidacija dodatno ograničava manevarski prostor države da subvencijama ili poreskim rasterećenjima olakša položaj privrede.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija danas plaća cenu potcenjivanja energije kao strateškog pitanja. Poskupljenje struje od oko 40% za privredu nije samo posledica spoljnog šoka, već i godina u kojima su političke odluke kasnile za realnošću tržišta. Dok se govorilo o tranziciji i zelenim ciljevima, zanemareni su troškovi po fabrike i radna mesta. Danas je jasno da skupa struja nije tehnička sitnica, već ključni faktor koji određuje gde će ubuduće biti pravljena evropska roba – u Austriji ili negde drugde.
Piše: Nina Stojanović
