U austrijskoj pokrajini Štajerskoj, u mestu Anger kod Vajca, fabrika nameštaja ADA suočila se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Kompanije Ada Mebelverke Holding i Ada Mebelfabrik podnele su 24. marta 2026. zahtev za pokretanje sanacionog postupka bez samouprave, uz dug od oko 30 miliona evra. Plan je da se firma održi u smanjenom obimu i pronađe partner, dok će sudski upravnik proceniti da li je to u interesu poverilaca.
Ovaj slučaj je još jedan pokazatelj duboke krize u evropskoj industriji nameštaja. Prema podacima kreditnih institucija, uzroci problema su opšta ekonomska situacija, dugotrajan pad tražnje, rast troškova i slabljenje građevinskog sektora. Inflacija i energetska kriza dodatno su pogodile potrošnju, što je direktno smanjilo prodaju.
Posebno težak udarac bio je početak 2026. godine, kada su narudžbine pale za čak 25% . Kompanija nije uspela da nametne više cene velikim kupcima, iako su troškovi materijala, energije i rada značajno porasli. To je dodatno produbilo gubitke.
Kriza je direktno pogodila 172 radnika u Austriji. Plate su im za sada obezbeđene iz državnog fonda za insolventnost. Ukupno ima 49 poverilaca sa potraživanjima od skoro 19 miliona evra u holdingu, dok fabrika duguje više od 11 miliona. Istovremeno, ukupna imovina vredi svega oko 4,9 miliona evra, što jasno pokazuje duboku finansijsku neravnotežu.
Uprava predlaže plan po kojem bi poverioci dobili 20% potraživanja u roku od dve godine. Novac bi se obezbedio prodajom imovine i eventualnim nastavkom poslovanja. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj plan realan i da li je uopšte dovoljan da spreči dalje propadanje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ada grupa ima dugu tradiciju i posluje gotovo vek, sa fabrikama i firmama u Mađarskoj, Rumuniji i Austriji. Proizvodnja je povezana između više država, a roba se prodaje širom Evrope. Ipak, ni takva mreža nije bila dovoljna da ublaži posledice krize.
Sada je na potezu stečajni upravnik, koji treba da proceni da li firma ima realne šanse za opstanak. U međuvremenu, radnici su suočeni sa neizvesnošću, dok se sudbina fabrike i dalje lomi između opstanka i gašenja.
Piše: Stefan Stojanović
