Vođena mudrim rečima Petra Kočića da je „otadžbina njiva na kojoj se stalno seje i žanje“, Tanja Popović već godinama obavlja svoju prosvetiteljsku misiju među Srbima u rasejanju. Ova nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg, a od ove godine i koordinatorka za ovu nemačku oblast, već petu godinu se druži sa srpskom decom i pomaže im u očuvanju nacionalnog identiteta.
Njen ogroman doprinos prepoznala je i država Srbija, dodelivši joj ove godine i značajno priznanje, Svetosavsku nagradu za neizmeran doprinos unapređenju dopunske nastave u Nemačkoj. Ovo priznanje učinilo ju je ponosnom i srećnom, a kako su joj učenici motivacija, oni su sa njom došli u Beograd na svečanu dodelu Svetosavskih nagrada koja je održana nedavno u Narodnom pozorištu. Sa njima je došla i nastavnica dopunske škole Ksenija Gaćinović, koja je zajedno sa Tanjom osmislila program kojima su se deca predstavila na sceni nacionalnog teatra.
Složna ekipa
Leontina Bakić i Georgije Lav Popović predstavili su se stihovima učiteljice iz Novog Sada Dine Zavarko, dok je Anđelika Gaćinović svojim anđeoskim glasom, a njen brat Nikita vanserijskim plesnim talentom, upotpunio njihovo izvođenje. Kako je rekla Tanja Popović, oni su svojim nastupom oduševili sve prisutne i osvetlali obraz dopunske škole i srpske dijaspore uopšte.
Ova ekipa posetila je i beogradsko dopisništvo redakcije „Vesti“ gde smo imali priliku da upoznamo mlade talente i još jednom vidimo sjajan program kojim su želili da predstave epohu Nemanjića i svoju želju da očuvaju srpski jezik, tradiciju i istoriju.
– Dopunska škola na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg je škola koja broji više od 850 učenika na koje smo veoma ponosni. Ne bi bilo uspeha da nemamo veliki tim. Ja se ovom prilikom prvenstveno zahvaljujem Ministarstvu prosvete Republike Srbije koje je prepoznalo važnost ulaganja u obrazovno-vaspitni rad u dijaspori. Zahvaljujem se generalnom konzulatu Republike Srbije, na čelu sa generalnim konzulom Božidarom Vučurevićem. Veliku zahvalnost dugujem srednjoj školi „Dr Đorđe Natošević“ iz Inđije, koja je radila ove predivne kostime. Veliku zahvalnost dugujemo i Branislavu Tomiću iz Štutgarta, roditelju naših đaka koji je finansirao izradu kostima. Takođe se zahvaljujem mojoj prijateljici Dini Zavarko, učiteljici iz Novog Sada, koja je napisala pesmu koju su recitovali Georgije i Leontina za ovu priliku. Zahvaljujem se svim roditeljima i deci, posebno roditeljima, jer su oni glavna karika između nas nastavnika i dece – ispričala je Tanja Popović.
Kako je istakla, nastavnici dopunskih škola su ambasadori koji uče decu da i oni budu pravi ambasadori Srbije.
Radost i ponos
Svetosavsko priznanje ju je zateklo, ali i veoma obradovalo. Način na koji je saznala da je jedan od dobitnika bilo je pomalo neobičan.
– Saznala sam telefonom. Danima sam imala pozive sa nepoznatog broja telefona. Ja nemam običaj da se javljam na takve brojeve telefona. Ali, sa obzirom na to da je neko uporno pozivao, na kraju sam poslala poruku da sam u romingu i ako mogu da mi se jave na moj nemački broj, jer sam videla da neko silno želi da stupi sa mnom u kontakt. Onda mi je stigla poruka da sam ja dobitnik Svetosavske nagrade. Bila sam zaista zatečena, presrećna, ponosna. Ovo je plod mog dvadesetčetvorogodišnjeg rada. Nadam se da ću smoći snage i da ću biti živa i zdrava, i da ću moći da to činim još dugo. Meni je ovo druga Svetosavska nagrada. Davne 2004. godine sam dobila od opštine Inđija, a sad i od države Srbije – rekla je Tanja.
Njena koleginica Ksenija Gaćinović ističe da je veoma ponosna na svoje đake.
– Povod je najlepši i najsvečaniji, to je Svetosavska akademija. Mi smo predstavili jedan deo dijaspore, koja čini bitan deo srpske zajednice. Najbitniji deo je budućnost te zajednice, a nju stvaraju deca i srpska dopunska škola. Njihova srca kucaju za Srbiju. Baden Virtemberg je pokrajina koja se ističe po svemu, najviše po doprinosu razvoja srpskog jezika, kulture. Imamo zavidan broj učenika u celoj pokrajini. Uvek doprinosimo bitnim dešavanjima koja se tiču naših praznika i kulture – rekla je Ksenija.
Znanje oružje u borbi za istinu
Nikita Gaćinović ima 13 godina i veliki je baletski talenat.
– Živim u Nemačkoj, idem u gimnaziju, ali sam i student Akademije umetnosti i plesa u Majnhajmu. Od malih nogu sam počeo da se bavim plesom. U početku sam išao najpre na klasičan balet, posle sam se malo okrenuo hip-hopu i brejkdensu. Bio sam najmlađi učenik ikada u baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu. Tu sam proveo pet godina, a onda sam u Nemačkoj nastavio sa školovanjem. Stipendista sam fondacije čuvenog igrača Sergeja Polunjina. Takođe sviram klavir, završio sam muzičku školu – ispričao nam je Nikita.
Ovaj tinejdžer ponosan je na svoje poreklo i uvek se trudi da Srbiju predstavi u najboljem mogućem svetlu.
– U školi smo se jednom prilikom bavili velikim naučnicima Amerike. Svi smo trebali da izaberemo nekoga o kome ćemo napraviti prezentaciju. Ja sam odlučio da predstavim Nikolu Teslu. Bili su svi iznenađeni da je Nikola Tesla Srbin. Nastavnica me je tada pitala zašto baš on. Kada sam joj rekao za šta je on zaslužan, ona je bila iznenađena i rekla mi je kako je čula samo za Tomasa Edisona. Tada sam ja čvrsto odlučio da kroz svoju prezentaciju objasnim kakvu su odnosi bili između Nikole Tesle i Tomasa Edisona. Bila je to vrlo uspešna prezentacija. Pitala me je i da li sam izabrao Nikolu Teslu zato što je Srbin. A ja sam odgovorio da to nije razlog, već sam ga izabrao jer je veliki naučnik. Tada sam citirao Ajnštajna, koji je rekao, kada su ga pitali kako je biti najpametniji čovek na planeti: „Što mene pitate, pitajte Nikolu Teslu“ – ispričao je Nikita.
I njegova sestra Anđelika nam je ispričala anegdotu sa časa geografije.
– Nastavnica je govorila o tome da je Kosovo nezavisna država. Ja sam ustala i pred celim odeljenjem rekla da to nije istina. Sledećeg časa sam objasnila svojoj nastavnici da Kosovo nije priznato u Ujedinjenim nacijama, pa ne može zvanično da se uči da jeste država. Ona je podržala to što sam rekla i ja sam bila ponosna što sam to izgurala – rekla je Anđelika.
Ona pored pevanja svira violinu i klavir i nada se da će kad poraste imati priliku da pevanje bude njeno zanimanje.
Treća generacija
Leontina Bakić ima 12 godina, rođena je u Nemačkoj, a uprkos tome što je ona treća generacija svoje porodice u toj zemlji, srpski jezik govori perfektno. Za to su kako kaže zaslužni roditelji, folklor koji trenira, ali i dopunska nastava koju obožava.
– Kod nas u kući uvek se pričao srpski. Mnogo volim Srbiju, sve je veoma lepo. Mama i tata su poreklom iz Republike Srpske, mama vuče korene iz Dervente, a tata iz Gradiške – ispričala je Leontina.
Od Tesle do Novaka
Najmlađi član ekipe je sedmogodišnji Georgije Lav Popović. Svojom harizmom i recitatorskim sposobnostima očara svakoga ko ga upozna.
– Ja sam drugi razred osnovne škole, a takođe idem i u dopunsku školu. Učimo o Srbiji, istoriji, a najviše volim da učim o Nikoli Tesli – ispričao je ovaj simpatični dečak.
On obožava i Novaka Đokovića, ali ipak, najviše na svetu voli svoju mamu. Kada dođe u Srbiju, kako kaže, najviše se raduje pire krompiru i sarmi, ali i druženju sa bakama i dekama.
