Vraćajući se u svoje improvizovano sklonište u podzemnoj garaži u centru Linca, 46-godišnji muškarac zatekao je prazno mesto na kome je ostavio veliki ranac težak oko 65 kilograma. U njemu su bile sve njegove lične stvari, odeća, dokumenta i hrana – praktično sve što poseduje. Kako piše austrijski list „Krone Zeitung“, ovaj čovek je na ulici od 2023. godine, nakon razvoda i gubitka posla, a sada mu je ostalo samo ono što je imao na sebi. U očaju moli lopova da mu vrati makar deo ukradenog, naglašavajući da mu je to bio „ceo život“.
Prema navodima medija „Krone Zeitung“, incident se dogodio pre nekoliko dana u garaži u ulici Blumauerštrase, gde je čovek spavao od decembra prošle godine. Ističe se da nikome nije smetao niti pravio probleme. Nakratko je otišao do obližnjeg socijalnog mesta, a kada se vratio – ranac je nestao. U njemu su bile sve osnovne stvari za preživljavanje: ćebad, higijenske potrepštine i lična dokumenta, zbog čega je ostao potpuno bespomoćan usred zime. Izvor navodi da je muškarac vidno potresen i da nije očekivao takav udarac na samom dnu svog pada, pošto je, zbog porodične krize i ekonomskih teškoća, već izgubio gotovo sve.
„Krone Zeitung“ prenosi i njegovu emotivnu molbu: „Nemam više ništa“, kaže on, apelujući na savest lopova da vrati bar ranac ili najvažnije stvari, jer bez njih ne može ni da potraži pomoć. Policija je obaveštena, ali za sada nema tragova o počiniocu, što dodatno naglašava ranjivost beskućnika u austrijskom sistemu. Ovaj slučaj, navodi list, nije izolovan, već deo šireg problema u kojem hiljade ljudi živi na margini, bez adekvatne zaštite.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj tužan događaj u Lincu otkriva duboke pukotine u austrijskom socijalnom sistemu, koji se često hvali evropskim standardima, a ipak dopušta da ljudi zbog ličnih kriza završe na ulici, bez čvrste mreže podrške. Još gore, takvo stanje indirektno podstiče kriminal među onima koji imaju još manje, ostavljajući beskućnike izložene lopovima koji ih vide kao lak plen. Austrija bi trebalo da se zapita zašto, ljudi spavaju u garažama i gube poslednje ostatke dostojanstva – to nije samo tragedija pojedinca, već i propust države koja prečesto daje prednost birokratiji umesto humanosti.
Piše: Nina Stojanović
