Povodom obeležavanja 20-godišnjice NATO bombardovanja SRJ prisećamo se najupečatljivijih priča za koje smatramo da ne treba da odu u zaborav, a objavljivali smo ih u „VESTIMA“ tokom tih tragičnih događaja.
Ni Dante ne bi mogao da opiše užas i pakao, ono što je Niš doživeo, i, svakako, preživeo u samo deset časova orgijanja avijacije NATO pakta. Preživeo je grad koji noćima ne spava, kažu njegovi žiteIji, jer „gde ima Ijudi, ima i nade“. Kriju se već šest punih nedelja po skioništima, podrumima… Žele da prežive, da pričaju pokolenjima o zločinu koji se nikada neće zaboraviti.
Nišlije žive u nadi da će njihova stradanja biti možda i poslednja u nečuvenom pokušaju zapadnih sila da zavedu strahovladu nad celim svetom. Da će njihove žrtve biti najveća opomena ludacima sa Zapada maloumnim glavama koje izdaju komandu: „Ubij!“
Najnovije stradanje Jugoslavije, Srbije i Niša počelo je iza dva sata posle ponoći. I potrajalo je…
Kao nikada dotle puna dva časa trajala je borba protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije je sa lovcima i bombarderima NATO pakta ili pakla, kako se sve više govori. Od dva i 20, do pola pet ujutro… Zlokobni avioni neprijatelja stigli su sa itoka, nadletali Niš i okolinu pola časa, a onda se spustili u kišnu noć, da poseju bombe i smrt. Poterala ih je protivvazdušna odbrana. lako pod oblacima, nebo nad Nišom se zapalilo. Rakete odozdo ka avionima NATO rakete odozgo, na civile, stambene i porodiče objekte, na život.
Oboreni avioni
Beže agresorski avioni pošto su izbacili prvi smrtonosni tovar na Medoševac, prigradsko naselje, udaljeno samo dva kilometra od centra Niša. Tročlana porodica Anđelković, supružnici Slađana i Dragiša, i njihova kći Suzana, kao i mnogi ove noći ostali su bez krova nad glavom. Ali, i teško stradali. Slađana, je na Hirurškoj klinici, u kritičnom stanju: staklo i betonsko gvožđe bukvalno-su je „zaklali, ali ne i ubili. Bori se za život sa prerezanim grlorn, isečenim grkljanom, eksplodiranim plućima… Kritično…
Suprug Dragiša je na Neurohirurgiji-bez svesti, u komatoznom i teškom stanju. Uz sve „manje“ ozlede, zadobio je i tešku povredu glave. Staklo i beton slomili su mu kosti lobanje, oštetili moždanu koru, nagnječili mozak. Otuda, kažu lekari, opasnost, ugrožen je život. Suzana, njihova lakše je povređna u odnosu na roditeije, ali i ona veoma teško. Sa slomljenom rukom i povredama lica i glave, stalno je između drugog i četvrtog sprata zgrade hirurške klinika. Otac je na četvrtom u šok sobi, majka na drugom, takode u šoku…
– Ne mogu da opišem. Sedeli smo u podrumu kuće, raketa je probila sve od krova, preko dve ploče između gornjeg i donjeg sprata i prizemlja i podruma. Samo smo polegali na pod, a istog časa zatrpalo nas je staklo, beton, cigle i prašina. Strašno, samo da se roditelji izvuku, da prežive. Sat kasnije zločinci se vraćaju na mesto ziočina. Ovog puta avioni stižu sa severozapada. Ustremili su se na Popovac, ponovo bombe, projektili, rakete i granate. Do temelja srušeno je desetak porodičnih kuća, na desetine oštećeno i onesposobljeno za stanovanje. Neverovatno, ili sreća, ko zna, samo su dve osobe lakše povređene. Protivvazdušna odbrana VJ ponovo efikasno deluje i uspeva da obori dva neprijateljska i agresorska aviona jedan sa teškim oštećenjima odlazi u plamenu sa niškog neba ka Makedoniji.
Strašna odmazda
Jedna letelica srušila se podno Jastrepca, druga u Sićevačkoj klisuri… Nastaje prividan mir, civilna zaštita zbrinjava povređene, Štab teritorijalne odbrane i vatrogasci obilaze porušene stambene objekte. Stiže jutro, već je pola pet.
Nešto pre 11 časova, a Niš je i dalje pod uzbunom i vazdušnom opasnošću, novi nalet aviona NATO alijanse. Preleću Niš i odlaze… Predosećaj, međutim, ne vara. Bitange će se vratiti. Među novinarima, okupljenim u štabu teritorijalne zaštite, gde se čeka izveštaj i zvanično saopštenje o šteti, povređenima i ranjenima iz prethodne noći, komentar:
– U Drugom svetskom ratu za jednog ubijenog vojnika Nemci su stre-jali po sto Srbina…
Kakva je to samo slutnja bila. U 11.15 časova, u brišućem letu, u pratnji tri lovca, dva bombardera NATO pakta bombama projektilima razaraju najuže jezgro Niša. Masakr…
Jedna krmača – kasetna bomba pada na parking ispred Instituta za patologiju Kliničkog centra. Gori više od 30 putničkih vozila na parkingu, tri sanitetska vozila, gori kombi za dopremanje sanitetskog i medicinskog materijala.
Stražar na parkingu Dragan Petrović, sav u krvi, gubi svest… Prebacuju ga na Hiruršku kliniku. Na obodu parkinga, u Ulici Ljube Nenadovića, strava i užas. Teško ranjen Bojan Đordević (31) kome je geler probio trbušnu duplju i sa prednje izašao na Ieđnu stranu, pored samog bubrega, leži u lokvi krvi. Lekari hitne stavijaju ga na nosila. U dvorište kuće pala je jedna kaseta od kasetne bombe. Na mestu je ostao mrtav njegov otac Božidar (58).
Bojan uspeva da progovori:
Čuvajte mi Andriju, čuvajte mi sina, bio je sa dedom…
Njegova supruga Mirjana, sa dve kćeri u rukama, četvorogodišnjom Martom i dvogodišnjom Milicom, sva u prašini:
Moj svekar Božidar poveo je, kada smo čuli avione, unučad u podrum. Uspeo je da spusti u podrumske prostorije Milicu i Martu, Andriju je poveo pri drugom polasku u podrum. Tu ga je, di-rektno u srce, pogodio smrtonosni geler. I ubio. Andrija je dobro, u šoku je…
Sreća u nesreći
Osim poginulog Božidara Đorđevića u Ulici Ljube Nenadovića još dvadesetak povređenih. Bolnica je u njihovom susedstvu, sve brzo lekari i medicinsko osoblje zbrinjavaju.
Na drugom kraju užeg jezgra i centra Niša, u Šumatovačkoj ulici, paralelno sa kojom na Nišavu, uz zgradu Rektorata Univerziteta, veliku gradsku pijacu i autobusku stanicu, novi užas. Kasetna bomba pala je na ugao ove i Ulice France Rozmana. Jovan Živković, Nišlija, vraćao se sa pijace
– Popadali smo od detonacija, nekoliko ljudi je poginulo na mestu eksplozije. Ja nisam mnogo povređen. Jedan me je geler pogodio u glavu i srećom samo rasekao. Ovde u zdravstvenoj stanici „12. februar“ pružena mi je prva pomoć, pušten sam kući… Bio sam na pijaci po zelenu salatu.
Kraj uništene „lade“ stoji Milorad Stamenković iz niškog sela Lalinac. Sa ženom Jelenom bio je u redovnoj prodaji na pijaci:
– Nekoliko minuta pre bombardovanja, kao da je osetila, Jelena mi je rekla da pođemo, kaže biće ovde nešto… Samo što smo stigli do auta eksplozija… Sva je sreća da smo oboje bill između auta i zida, detonacija nas je na zid odbacila… Oboje smo, hvala Bogu, samo lakše povređeni.
Ima li kraja bezumlju?
Na sve strane leševi.
Stižu TV ekipe stranih kanala i stanica. Kao da ih je neko poručio… Kao da su znali da će se nešto dogoditi… Kolima hitne pomoći, civilnim vozilima, vozilima policije, prevoze se na niške klinike teško stradali u bombardovanju. Na desetine je ranjenih i povređenih. Narednih nekoliko sati, od 11.30 do večeri, nadčovečanska borba hirurga, ortopeda i neurohirurga… Da se spase svaki život.
Dr Miodrag Lazić ratni hirurg, na kraju, uz brisanje znoja sa čela, priča:
– Tri lica su iz Šumatovačke dovezena bez znakova života. Kasnije, kako smo obavešteni, pronađeno je još četvoro mrtvih u ruševinama. Sa Božidarom iz Ulice Ljube Didića, to je bilo osmoro poginulih. Nažalost, još sedmoro Ijudi je bilo u kritičnom stanju, nije im pomoći… tim satima angažovano je bilo 20 hirurških sala u niškom Kliničkom centru. I na hirturgiji i neurohirurgiji, na ortopediji i Dečijoj hirurškoj čak i na Ginekologiji… Dr Lazić čita spisak povređenij… Na stakienim vratima okačen je drugi, onih koji su poginuli… Božidar Đorđević, Dragiša Vučić, Aca Deljanin, Slobodanka Stojiljković.
Dugačak, predugačak spisak žrtava bezumija.
Ima li bezumlju kraja…
Izgorela u vatri
– Kasetne bombe su svuda padale. Jedan je eksplodirala pored moje kafane „Tri fenjera“. Konobarica Slobodanka Stojiljković je upravo krenula da posluži goste kad je pokošena gelerom. A onda zapalila se… Verovatno su fosforne čestice izazvale vatru. Izgorela je za tren, i umrla – priča Jovan Zlatković, ugostitelj iz Ulice Andete Andrejevića, koja „izlazi“ na Šumatovačku.
Još dvadesetak neeksplodiranih kaseta
– U Nišu, na prostoru između ulice Vojvode Mišića i Dušanove, u parku kod autobuske stanice i u dvorištu Univerziteta pronađeno je dvadesetak neeksplodiranih kaseta od kasetnih bombi. Sva je sreća, inače bi masakr bio još tragičniji. Iz bezbednosnih razloga ovi delovi grada su izolovani i ograđeni, nema saobraćaja i zabranjen je pristup građanima – rekao nam je dr Jovan Zlatić, načelnik Nišavskog okruga i komandant Štaba teritorijalne odbrane.
