Nakon više od petnaest sati iscrpnih pregovora, Budžetski odbor Bundestaga dao je zeleno svetlo za savezni budžet Nemačke za 2026. godinu. Time je praktično završen najvažniji finansijski dokument koji će Bundestag formalno usvojiti krajem novembra. Budžet predviđa rashode od 524,54 milijarde evra i novo zaduženje od skoro 98 milijardi, što predstavlja drugi najveći nivo novog duga u istoriji Savezne Republike, odmah posle pandemijske 2021. godine.
Dokument uključuje preko 58 milijardi evra za investicije, ali i dodatna sredstva za međunarodne i socijalne obaveze. Finansijska podrška Ukrajini povećana je za tri milijarde u odnosu na nacrt, pa će ukupno iznositi 11,5 milijardi evra. Istovremeno, sistem dugotrajne nege dobija 3,2 milijarde evra kroz novi zajam, a za zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti izdvaja se oko 9,5 milijardi.
Iako ministarstvo finansija formalno ispunjava „kočnicu duga“ predviđenu Osnovnim zakonom – koja dozvoljava novo zaduženje u visini od 0,35 odsto BDP-a – u praksi se taj limit zaobilazi zahvaljujući pravnoj mogućnosti sektorskih izuzetaka i posebnih fondova. Na taj način, budžet ne odstupa od formalnog okvira, ali suštinski omogućava znatno veće zaduživanje. Zvaničnici tvrde da se time reaguje na ekonomske prilike i potrebu za ulaganjem u odbranu, energetsku tranziciju i infrastrukturu.
Ovakva budžetska politika nije prošla bez oštrih kritika. Opozicione stranke pre svega Zeleni, Levica i Alternativa za Nemačku, optužuju vladajuću koaliciju za neiskrenost i manipulaciju brojkama. Predstavnici Zelenih otvoreno govore o „računovodstvenim trikovima“ i nedostatku dugoročne vizije za podsticaj rasta. Sa druge strane, predstavnici CDU/CSU i SPD brane ovakve mere kao nužne u svetlu globalne nestabilnosti i ekonomskih izazova.
Konačno usvajanje budžeta predviđeno je za poslednju nedelju novembra, ali se već sada sinoćnji dogovor u odboru smatra presudnim korakom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U trenutku kada se i nemačka politika nalazi pod sve većim pritiskom da balansira između fiskalne odgovornosti i realnosti geopolitičkih izazova, novi budžet pokazuje do koje mere se principi budžetske discipline mogu rastegnuti, a da se ipak ostane u granicama zakona. Dok Nemačka koristi sofisticirane pravne okvire za dodatno zaduživanje, bez formalnog kršenja ustavnih ograničenja, poruka je jasna u vremenima nesigurnosti i najčvršći fiskalni principi podležu pragmatizmu.
Piše: Nina Stojanović
