Iako je u subotu u Srpskoj školi pri hramu Svetog Save u Hanoveru završena i druga školska godina bez uobičajene velike priredbe, mora se priznati da je bilo lepo i veselo. Deca, učiteljice, roditelji i sveštenici nisu dozvolili da se školska godina završi i ode na raspust bez dostojnog rastanka. Đaci su ipak pripremili kratak, ali vrlo efektan program.
Nastava je trajala do 11.45 u učionicama, a molitva i rastanak, zbog zauzetosti bogomolje održani su u gornjoj sali i u porti ispred sale. Sunčano vreme s temperaturom od 24 stepena bilo je više nego ugodno. Na poslednjem času pevanja i folklora koji je održan u gornjoj sali učiteljica Jelena Agbaba Milosavljević sa svojom malom grupom otpevala je „Eci, peci, pec“ i „Malu Maju“ posle čega je molitva mogla da počne. Molitvu su služili protojerej stavrofor Branislav Čortanovački, paroh Aleksandar Perković i protojerej Saša Momirović, sveštenik iz Bremena, koji je prethodno krstio četvorogodišnjeg Damjana i šestogodišnju Jelenu, decu svojih parohijana Vasilija i Suzane Dragutinović, poreklom iz Zvornika. Blagoslov i svečani govor sa preporukama đacima, podario je sveštenik Čortanovački, koji je svojom besedom veličao ljubav i druženje.
– Svi smo srećni što ste danas ovde s nama, a jednom ćete i vi biti tako srećni kada vaša deca budu dolazila u ovaj hram koji smo gradili za vas i buduće generacije. Ovde se učimo ljubavi, a ljubav je Bog. Ako odavde izađete i budete mrzeli ljude, onda ste uzalud dolazili. Mi smo slovenske duše koje mogu i znaju da oproste. Srećan vam raspust. Budite dobri kao što i jeste i čuvajte se korone. Uveren sam da ćemo iduće školske godine s maskama imati manje problema ili ih možda uopšte nećemo nositi – rekao je između ostalog prota Branislav.
I deca su imala šta da kažu, a to što su imali da kažu rekli su kratkim scenskim prikazom „Četiri sveće“ koje su u aranžmanu učiteljice srpskog jezika Svjetlane Bojić izvele Mila Srbinovska, Elena Pavlović, Sofija Pančić, sestre Milica i Magdalena Dević i Milica Perković. Sveće su imale imena i zvale su se Mir, Vera, Ljubav i Nada, koje su personifikovane u ljudska bića prisutnima dale snažne poruke.
Sveća „Mir“, kaže da je ljudi ne čuvaju i zabrinuto konstatuje da će izgoreti do kraja i da će se ugasiti. „Vera“ primećuje da je potrebna malom broju ljudi i da će se i ona ugasiti, a ni „Ljubav“ nema dovoljno snage da ostane upaljena. Devojčica koja je ušla i ugledala tri ugašene sveće briznula je u plač, jer se uplašila mraka. Utehu joj je pružila „Nada“ uveravajući je da će tri sveće biti lako upaliti dok ona gori. Mlade umetnice nagrađene su aplauzom, a posebno je ponosan bio Dobojac Slađan Dević, otac Milice i Magdalene koje su svoje uloge sjajno odglumile.
Oproštajni program zaokružila je Tijana Perić „proglasom“ da je školska godina završena i da je dosta i škole i knjiga.
– Škole će biti, biće i knjiga, al’ sad se peva „baš me briga“- bila je jasna Tijana, ali i izuzetno brza da nestane u gužvi i izbegne objektivu fotoaparata.
Posle ručka koji je blagoslovio otac Branislav, „jer kako rekoše, bolje šmeka kad on blagoslovi“, otac Aleksandar je deci poželeo srećan odmor.
Svi se odmoru raduju, ali zbog korone, velikih vrućina i nevremena ima i zabrinutih. Tako Marija i Saša Savić sa predškolcem Leonom i sedmomesečnim Julijanom nisu baš sigurni da će ove godine videti svoj Beograd.
Međutim tutor Dragan Majstorović odlučno tvrdi, da će u svoj Futog i ovog leta stići na porciju kiselog kupusa, a Aleksandar Džamić i njegova supruga Jelena koji u srpsku školu dovode petoro dece, već se unapred raduju čaši čuvenog župskog vina u svom Aleksandrovcu Župskom.
Novi sastanak 4. septembra
– Ne znam kako će biti iduće godine, ali će biti dobro ako bude bar ovako kao ove godine.
Uprkos koroni nismo imali bolesne dece. Maska nas je sve pritiskala, ali program je uspešno savladan. Kad se ponovo sastanemo u subotu 4. septembra, napravićemo plan kako dalje – rekla je za „Vesti“ nastavnica srpskog jezika Svjetlana Bojić, koja u ovoj školi predaje više od 25 godina.
Iz Bremena došli na krštenje
Vasilije i Suzana Dragutinović poreklom iz Zvornika, iako nastanjeni u Bremenu, sina Damjana (4) i ćerku Jelenu (6) krstili su u hramu Svetog Save u Hanoveru. Krštenje je obavio njihov sveštenik iz Bremena, protojerej Saša Momirović. Kumovi su bili Banjalučani Viktor i Žaklin Kadić. Svi iz Bremena.
Na pitanje zašto dolaze na krštenje u Hanover iz 130 kilometara udaljenog Bremena, Vasilije je rekao da je to duga priča i da će nam je rado ispričati sledeći put kad bude bilo više vremena.
Treba nam bolji raspored
Saša Rakić i njegov devetogodišnji sin Luka kao dobri drugari uvek su zajedno. Kažu da su dan ranije bili na treningu Srpskog fudbalskog kluba Hanover 96, a da su došli u crkvu iako Luka ne pohađa srpsku školu.
– Nama je zbog posla i udaljenosti nezgodno da ga redovno vodimo bilo gde, kako bi se družio sa našom decom, pa zato kad god možemo dolazimo u crkvu i idemo na fudbalske treninge.
Fudbal je petkom, a škola subotom, pa ne stignemo. Luka voli fudbal, ali bi on rado dolazio i u školu kad bi mogli da napravimo neki „bolji raspored“. Moraćemo tu nešto da menjamo – kaže Saša.
Mišo doveo celu ekipu
Mišo Šunić sekretar SFK Hanover 96 i igrač ekipe U40 program je pratio sa svojom ćerkicom u krilu i grupom devojčica, njenih prijateljica. Na pitanje čiju je decu doveo on kaže da je to njegova ženska ekipa koju će iz Štekena da dovede na treninge u novootvorenu fudbalsku školu.
Mi u Štekenu imamo Folksvagenov pogon, pa moramo da imamo i jaku fudbalsku ekipu. Mušku imamo, a ženska je tek u povoju – šali se legenda srpskog fudbala u Hanoveru.
Emilija ljuta zbog kolača
Ranka Zekića i njegovu četvorogodišnju ćerku Emiliju sreli smo na parkingu. Emilija se nešto s tatom „pokoškala“ pa nije htela ni da se slika.
– Tu imamo u jednom tanjiru pitu, a u drugom kolače. Emilija je htela da nosi kolače, a ja se plašim da ih ne ispusti, i eto dođe do problema – objašnjava uz osmeh fudbalski veteran.
