Modernizacija pruge od Beograda do Preševa dobija novu dinamiku kako bi se ubrzao put ka Solunu i učvrstila tranzitna pozicija Srbije na Balkanu. Planovi predviđaju temeljnu obnovu deonica i drastično veće brzine, uz jačanje veze sever–jug koja direktno diktira tempo ekonomije i protoka robe.
Pruga između Beograda i Niša, duga preko 230 kilometara, prioritetna je tačka sa obezbeđenih 600 miliona evra bespovratne pomoći. Prvi radovi kreću već ove godine i trajaće do 2029. godine, nakon čega će vozovi ići do 200 km/h. Na južnom kraku ka Preševu i granici, rekonstrukcija obuhvata 150 kilometara koloseka projektovanih za brzine do 160 km/h.
Susedna Severna Makedonija planira da svoj železnički segment završi do 2032. godine, ali ministar Aleksandar Nikoloski upozorava da kašnjenja mogu biti kobna i skrenuti saobraćaj na druge države. Kompletiranje celog koridora od Beograda do Soluna doneće drastično kraće putovanje i kao podsticaj za nove investicije i regionalno uvezivanje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ekonomska računica ne ostavlja dilemu kada se uporede alternative. Transport koji zaobilazi našu zemlju i ide preko Koridora 4 kroz Rumuniju i Bugarsku produžuje put robe za čak 600km.Tolika razlika u kilometraži jasno dokazuje da je put kroz Srbiju ekonomski neuporedivo isplativiji za prevoznike i protok robe.
Piše: Stefan Bogdanović
