Povodom obeležavanja sto godina od rođenja Duška Radovića, Generalni konzulat Srbije u Štutgartu je otvorio svoja vrata učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku iz Štutgarta i okoline, koji su u čast ovom velikom pesniku, piscu, novinaru, aforističaru priredili svečanu priredbu sa svojim nastavnicama pod nazivom „Sve što raste htelo bi da raste“. Veseli duh Srbije i srpskog naroda preplavio je salu ispunjenu decom i njihovim roditeljima, koji su bili i podrška, ali i veoma zadovoljna publika.
Tatjana Popović, koordinatorka Srpske dopunske škole je zahvalila svima u sali i još jednom naglasila značaj saradnje koja postoji između roditelja i škole. Pohvalila je zalaganje i trud učenika i zahvalila onima koji su bili spremni da ovaj dan posvete velikom „lafu Dušku“. Popovićeva je istakla i odličnu saradnju Generalnog konzulata u Štutgartu i Srpske dopunske škole u pokrajini Baden-Virtemberg, koja je u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije.
Učenici su prisutnima predstavili stvaralaštvo koje nam je podario Duško Radović. Pesme, stihovi uz koje su odrastali upravo i njihovi roditelji, vratile su prisutne u detinjstvo, podsetili na korene, vrednosti na kojima su stasavali. Svi su uživali u najlepšim dečjim pesama Duška Radovića, „Zdravicu“ i „Najlepša mama na svetu“, je izvodio hor, a nizale su se i recitacije „Osvajenje sreće“,“Strašan lav“, „Da li mi verujete“, „Plavi zec“…Nekada su nas aforizmi Duška Radovića pozdravljali sa radija, a danas su aforizmi koje su izvodila deca doprinela dobrom i veselom raspoloženju. Da Duško Radović nije pisao samo pesme, već i dramske tekstove, podsetili su nas đaci, koji su dramski tekst „Tužibaba“ izveli kao pravi profesionalci. Za pripremu učenika zaslužne su bile učiteljice: Slavica Simić, Marijana Todorović, Valentina Damjanović, Jovana Knežević i Tatjana Popović. Pored izvođenja pesama učenici iz Štutgarta i okoline, zajedno sa svojim drugarima iz ostalog dela pokrajine Baden-Virtemberg napravili su mnoštvo obeleživača za knjige sa elementima na temu Duško Radović koje su posle priredbe poklanjali prisutnima.
Priredba je završena stihovima „Šta je na kraju“, a na kraju je usledio gromoglasan aplauz kojim su učenici zasluženo nagrađeni. Ni ovoga puta nije izostala slatka nagrada u vidu poslastica i sokića, kojima je Generalni konzulat u Štutgartu počastio sve đake.
Ponosni Gajići
Koliko znače ovakvi događaji i kakav ponos izazivaju, pokazuju i utisci nekih od roditelja. Mirjana Gajić, mama Todora Gajića iz Kornvesthajma, podelila je svoje utiske sa nama:
– Danas smo bili na priredbi povodom obeležavanja sto godina od rođenja Duška Radovića. Bilo nam je prelepo i predivno, kao i svaki put. Obožavamo ovakve priredbe zato što vidimo šta su naša deca naučila, kako pričaju srpski, kako recituju, iako su uglavnom svi rođeni i žive u dijaspori. Nije mala stvar tako nešto naučiti i znati. Mnogo sam ponosna i danas sam morala da zadržim suze kada su pevali pesmu o mami. I dalje ću svoje dete, kad god budemo bili u mogućnosti, dovoditi na ovakve priredbe. Todor obožava svaku ovakvu priredbu, rado ide u srpsku školu i ponosan je na to što je srpsko dete i što priča srpski jezik.
