Dopunska škola na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Hesen je bogatija za još jednu nastavnu jedinicu, odeljenje u Majntalu kod Hanaua, gradiću nedaleko od Frankfurta. Ovo odeljenje je počelo da radi u novembru prošle godine, upravo u momentu kada su izrečene najoštrije mere u borbi protiv pandemije, te su učenici morali da prate nastavu preko interneta. Prošlog ponedeljka su se konačno uživo sreli sa svojom nastavnicom Bojanom Rakonjac, u učionici u školi „Albert Ajnštajn“.
Reporter „Vesti“ je učenike zatekao na velikom odmoru u školskom dvorištu, u učionicu nije mogao bez testa.
– Posle osam meseci od kada smo formirali ovo odeljenje danas nam je prvi sastanak uživo. Svi učenici koji su se pojavili danas na nastavi su bili veoma aktivni i redovno su pohađali i onlajn nastavu. Nažalost, danas nisu došla sva deca koja su bila onlajn aktivna zato što se približava kraj školske godine u Hesenu i što su već imali obaveze koje nisu mogli da uklope u naš termin koji je u međuvremenu nešto izmenjen – kaže nastavnica Bojana Rakonjac, profesor književnosti.
Ona odaje da su svi zadovoljni jer su učestvovali marljivo u različitim onlajn projektima, a dve učenice su nagrađene.
– Atina Zečević je dobila nagradu za najkreativnije uskršnje jaje na konkursu koji je raspisala dopunska škola na srpskom jeziku u Sloveniji, a Nina Milenković je osvojila nagradu za literarni rad na konkursu ambasade u Berlinu, Moj jezik moj svet. Sa završetkom školske godine u Hesenu se završava i naša školska godina, a ponovo ćemo krenuti nedelju dana po početku nove školske godine u ovoj pokrajini. Verujem da ćemu u novoj školskoj godini imati daleko više učenika – dodaje Bojana Rakonjac.
Učenici su bili raspoloženi za razgovor. Sestre Mina (12) i Milena (14) Brkić su iz Sombora i u Majntalu su tek 3 godine, a Mina nam je rekla:
– Išla sam školu u Srbiji, a sada idem i ovde u srpsku školu. Ona škola u Srbiji je mnogo teža, a ovde je lakše. Ovde se ne radi tako puno kao tamo. Ovde više pričamo i učimo od svega po malo i zato mi je ovde bolje. Sada sam se i navikla ovde i baš mi je super. Ni nemačka škola nije teška i tamo sam se brzo navikla.
– Meni se jako dopada jer dugo nisam išla u školu gde svi pričaju srpski. Stvarno mi se sviđa što mogu sa svima da pričam na mom jeziku. Nastavnica nam je jako fina i mnogo mi se dopada kako nas uči i mnogo je strpljiva – dodala je Milena.
Emilija Jeftić (14) i ide u osmi razred, a Maksim Jeftić (7) je tek krenuo u prvi razred:
– U srpskoj školi mi se najviše sviđa to što učimo o istoriji naše zemlje. Jako me zanimaju ratovi u kojima je Srbija učestvovala. Mnogo sam slušala od mojih roditelja, ali bih volela da naučim još više. Takođe me zanima geografija naše zemlje i to isto učimo ovde – kaže nam Emilija dok je Maksim otrčao da se igra sa drugarima.
Nastava na srpskom jeziku u Majntalu se održava ponedeljkom od 15 do 17. 30 do kraja ove školske godine.
Podseća na Srbiju
Marko Tatić ide u isti razred sa Emilijom u nemačkoj školi, a sada su u istom odeljenju u srpskoj dopunskoj školi.
– Meni se ovde sviđa što možemo da naučimo srpski i da pričamo međusobno na našem jeziku. Do trećeg razreda sam išao u školu u Srbiji i sada sam opet u srpskoj školi ali u Nemačkoj. Podseća malo na nastavu u Srbiji, ali je mnogo lakše. Ništa nam nije teško i sviđa mi se što sam upoznao još naše dece koja žive ovde – kaže nam Marko.
Roditelji zadovoljni
Silvija Milenković, mama nagrađene Nine je zadovoljna što je formirano odeljenje u Majntalu.
– Mnogo nam znači ova naša škola ovde. Nadali smo se da će da bude i ovde jedno odeljenje i nade su nam se ispunile. Druga odeljenja, u Noj Izenburgu, Frankfurtu i Ofenbahu su nam bila daleko, ali je sada idealno za nas koji živimo u Majntal-Dorinhajmu i okolini. Nastavnica Bojana nam se mnogo sviđa i dobro radi sa decom koja su veoma zadovoljni.
Tatijana Zečević, mama još jedne nagrađene učenice Atine takođe ističe važnost blizine škole.
– Nama posebno odgovara jer živimo u ovom delu Majntala i škola nam je baš blizu. U istom dvorištu je i osnovna škola u koju ide Atina, pa kad završi nastavu u jednoj odmah pređe u drugu školu. Sada je imala priliku i da posle toliko vremena upozna decu koju je videla samo preko onlajn nastave. Mislim da će da bude puna utisaka kada stignemo kući posle škole – kaže nam mama Tatijana.
Danijela Dačić je dopratila u školu sina Milana iz šestog razreda.
– Živimo u Bruhkebelu i ovo nam je najbliža naša škola iako putujemo dvadesetak kilometara. Naravno da smo zadovoljni jer je srpska zajednica uspela da nam omogući školovanje naše dece na maternjem jeziku. To je najbitnije da dete ima kontakt sa srpskom decom, da nauči jezik, srpsku kulturu i da ume da razgovara sa njima. Tamo gde živimo ima malo Srba i ovo je odlična prilika da upoznamo naše ljude.
Počeo upis za narednu godinu
Prvom času u učionici u Majntalu prisustvovala je i Biljana Bukinac, koordinator nastave na srpskom jeziku u inostranstvu.
– Jako smo srećni i zadovoljni jer smo uspeli da otvorimo ovo odeljenje u Majntalu, a posebno nam je zadovoljstvo što možemo prvi put da vidimo naše učenike uživo. Nastavnica Bojana Rakonjac je vredno radila od novembra, kada nam je Ministarstvo prosvete Srbije odobrilo da osnujemo i ovu grupu jer je bilo prijavljeno 24 učenika. Nesrećna okolnost je bila ta što su odmah potom stupile na snagu mere zaštite u pokrajini Hesen tako da smo bili prinuđeni od početka da sa ovom grupom da radimo na daljinu. Nastavnica je upoznala đake preko zum-časova, a danas ih je prvi put uvidela uživo – kaže Bilja Bukinac.
Ona dodaje da je 10. maja počeo upis na nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu za narednu školsku godinu.
– Svi nastavnici su dobili nove formulare za prijavu učenika. Oni su takođe poslati i našim diplomatskim predstavništvima u Evropi koji su postavljeni na njihovim internet stranicama. Ovim putem pozivamo sve naše građane koji imaju decu u školskom uzrastu da ih upišu na nastavu na srpskom i omoguće im učenje jezika, kulture i tradicije na stručan i profesionalan način i da steknu nove drugare i nova znanja.
Nastava i Bad Homburgu
– Novost je da smo sada u procesu organizacije grupa u Bad Homburgu. Naša draga koleginica Katica Stanimirov, koja je do sada bila zadužena za grupe u Bad Homburgu, a angažovana od strane Kultus-ministerijuma i do sada nije bila u sistemu srpskog obrazovanja, na kraju školske godine odlazi u penziju. Stigao nam je zahtev iz Frankfurta da preuzmemo te grupe, tako da ćemo u narednoj školskoj godini imati nastavu i u Bad Homburgu – navodi Biljana Bukinac.
