Srpsko-nemačka zajednica Mladost iz Berlina, prvi put je proslavila slavu Aranđelovdan u svojim novim prostorijama. U prisustvu većeg broja gostiju, protojerej Radomir Kolundžić je osveštao slavski kolač i prelomio ga sa domaćinom, Miladinom Gavrilovićem, predsednikom SNZ.
Svečana i izuzetno prijatna atmosfera najbolje pokazuje da SNZ Mladost postiže odlične rezultate uz stalno povećanje broja članova i širenje prijateljstava među njima.
Protojerej Kolundžić je podsetio na značaj krsne slave i koliko je suština ovog običaja važna, a ne samo ritual koji se izvodi.
– To je prilika, kako kaže protojerej, da se podsetimo na one koji više nisu sa nama, da sagledamo šta se sve dobro dogodilo između dve slave, kao i da poželimo mnogo zdravlja i uspeha za budućnost.
Mladi da se druže i vesele
Predsednik Gavrilović je ukazao na važnost obeležavanja slave, kako bi i mlađe generacije upoznale taj običaj i kasnije ga prenosile sledećim naraštajima:
– Prošlu slavu kluba proslavio sam kao potpredsednik, a evo sada prvi put kao predsednik i u novim prostorijama, koje je protojerej Kolundžić nedavno osveštao. Nastojim da slobodno vreme u potpunosti iskoristim za angažovanje u klubu. Mislim da je važno da naša deca imaju gde da se okupljaju, druže i vesele onako kako mi to umemo i kako nas tradicija uči.
Sekretarica zajednice, Nevena Ljubinković, imala je mnogo posla oko priprema za doček gostiju.
– Evo dočekali smo da u novim prostorijama prvi put obeležimo i našu slavu. Trudimo se da, pored brojnih privatnih obaveza, što je moguće više komuniciramo sa svim članovima i intenziviramo rad naših sekcija. Veoma nam je važno da održavamo kontakte sa starim članovima, koji zbog svojih godina ili već narušenog zdravlja, nisu u mogućnosti da nas često posećuju. Inače, imamo i mnogo novih članova, koji su tek nedavno došli u Berlin. Nastojimo da ih posavetujemo kako u početku lakše da se snađu, ali nas iznenađuje koliko brzo uspeju da nas nađu i sa kojim entuzijazmom prihvataju i druženje, ali i obaveze koje mi iz uprave kluba ne uspevamo sami da realizujemo.
Domaća atmosfera
Željko Andrić je prezadovoljan što je uspeo da se pridruži ovom slavlju i ponovo vidi sa starim prijateljima:
– Pre 27 godina došao sam iz Goražda u Nemačku i posle završenog fakulteta zaposlio se kao profesor u srednjoj školi u jednom selu kod grada Ratenau, 70 kilometara od Berlina. Tamo smo od Srba jedino moja dva sina i ja. Ne uspevam često da posetim Berlin, ali sada sam iskoristio priliku da dođem i vidim se sa brojnim prijateljima. Sa nekima se viđam često, ali mogućnosti da prisustvujem ovakvim druženjima su prilično retke. Sa sinovima često posećujem rodni kraj i rodbinu. Želja da se jednog dana tamo i vratim, postoji, ali ima vremena kada ću o tome da razmišljam, a možda će u obzir doći i neka kombinacija života u Goraždu i u Nemačkoj.
Zvonko Stojanov se obraduje svakoj mogućnosti da se sa našim ljudima nešto proslavi, ali slava kluba je nešto posebno. O svom boravku u Berlinu kaže:
– Došao sam pre oko godinu i po dana iz Zemuna, gotovo od samog početka smo članovi ovog kluba, deca idu ovde u srpsku dopunsku školu i na folklor. Mi smo prezadovoljni aktivnostima i organizacijom Srpsko-nemačke zajednice, lepo se družimo sa našim ljudima, a povod za slavlje uvek se nađe. Često se srećem sa našim ljudima i mnoge sam nagovorio da dođu ovde, a inače je veoma važno da se družimo pogotovo što u ovim prostorijama možemo da se nađemo i opustimo i u većem broju. Moramo da se držimo zajedno, jer samo tako možemo da napredujemo, a za našu decu je bitno da mogu da se druže sa vršnjacima sa kojima mogu da pričaju srpski. Današnjim okupljanjem sam zaista prezadovoljan, atomosfera je prava domaća i lepo je što možemo da se opustimo i zaboravimo na sve što nas deli od zavičaja.
Momci, dođite u folklor
Miladin Gavrilović ističe da u SNZ-u intenzivno funkcionišu, dopunska škola, folklorna sekcija, dok se šah klub polako obnavlja.
– Što se tiče folklora, najviše nam nedostaju omladinci od 18 do 21 godine. To je uzrast kada se mladi ljudi samostalno upuštaju u večernje izlaske, upoznaju kafiće i diskoteke. Međutim, u omladinskoj grupi je kod nas mnogo više devojaka, pa ukoliko su one mladićima važan razlog izlaska, mogu da razmisle o alternativi koju imaju u našoj zajednici. Posebno sam ponosan što smo organizovali sopstveni muzički bend, tako da ne moramo za svaku svečanost da angažujemo muzičare. Večeras su nam momci iz benda, Dušan Pešić i Darko Deak, pružili mnogo pesama za srce i dušu i doneli veselu i svečanu atmosferu.
U januaru knjiga „Srbi u Berlinu“
Među gostima našao se i Đuro Plavšić, već decenijama jedan od vodećih srpskih preduzetnika u Berlinu, koji pored poslova u građevinarstvu i humanitarnog angažovanja, sada završava i knjigu „Srbi u Berlinu“.
– Iz zavičaja, između Kozare i Grmeča, najpre sam se sedamdesetih godina uputio na rad u Sloveniju, posle čega mi se kratka poseta Berlinu pretvorila u potpuno novi život. Prvo sam radio u firmi, zatim osnovao svoju, čiji sam i dalje savetnik, ali sam prepustio drugima da je vode. Među velikim projektima koje smo realizovali su Ambasada SAD i Muzej filma i televizije na Potsdamer placu. Od početka devedesetih intenzivno sam učestvovao u brojnim humanitarnim akcijama kojima se slala pomoć našim ljudima u ratom ugroženim područjima. Pet godina sam bio predsednik ovog kluba i sada sam tu na slavi da podelim dobro raspoloženje sa starim i dragim prijateljima. Moje interesovanje za srpsku zajednicu u Berlinu, uvek je bilo veliko. Iz godine u godinu sakupljao sam podatke i evo sada je sazrela situacija da se prikupljena saznanja pretoče u knjigu „Srbi u Berlinu“, koja treba da izađe već u januaru. Biće obuhvaćen period od početka 20. veka do 2020. godine.
