Jedan od naših najuglednijih privrednika u Nemačkoj, Živojin Stanković iz Berlina, izgubio je borbu sa koronavirusom i iza sebe ostavio familiju, brojne stambene i privredne objekte koje je nadljudskim radom gradio i sticao, kao i mnoge naše zemljake kojima je njegova pomoć bila odlučujuća za snalaženje u životu.
Planetarna pošast je bila neumoljiva, sačekala je da Živojin, uvek maksimalno se angažujući na poslu, zdravlje stavi u drugi plan. Stankovića je iznenadna visoka temperatura odvela u bolnicu, i sticajem nesrećnih okolnosti, nakon nebrojenih poslovnih bitaka u kojima je trijumfovao, ovaj poslednji boj za život. Iza sebe je ostavio brojno potomstvo i građevine koje nije lako nabrojati. Živojinov odlazak posebno je teško podneo njegov rođeni brat, po stručnosti i dobroti poznat, omiljeni berlinski doktor, specijalista za uho, grlo i nos, Milutin Stanković – Ćina.
Rođen za biznis
Familija Stanković rodom je iz sela Suvaja, u opštini Varvarin. Roditelji su teškim radom zarađivali, baveći se trgovinom širom Jugoslavije, a dugo su živeli i u okolini Dubrovnika. Živojin i Milutin uz dve starije sestre su odrastali sa babom i dedom. Živojin je bio najmlađe, četvrto dete u porodici.
Milutinu je dobro išla škola, što je i iskoristio, doguravši do pozicije uglednog doktora u prestonici Nemačke, dok je Živojin sasvim drugim putem stigao do ove zemlje, gde je ostvario jednu blistavu karijeru.
Živojin, rođen 1952, već posle šestog razreda napušta školu i pridružuje se roditeljima, kako bi im pomogao u poslu. Ženi se 16 godina suprugom Milankom, sa kojom je ostao do kraja, uz decu, brojne unuke i praunuke. Prvog sina je dobio u 17. godini, ali ubrzo umire njihov otac, pa Živojin svojim radom nastoji da obezbedi ne samo suprugu, sebe, i prvo dete, već i majku, brata i sestru. Sa 20 godina odlazi organizovano preko biroa sa zemljacima na rad u Nemačku, a ubrzo mu se pridružuju supruga i deca. Tamo je radio razne poslove, i po više u isto vreme kako bi finansijski obezbedio porodicu. Zaradio je dovoljno da svim potomcima obezbedi spokojnu i lepu budućnost.
On je 1977. osnovao privatnu firmu Jugos koja se do današnjih dana širila i uvećavala kapital. Uvek je imao instinkt za prave poslovne odluke.
Krenuo je sa prvim građevinskim vozilima, a onda se vozni park širio. U pitanju su bili građevinski poslovi i biznis sa nekretninama. Tako je firma Jugos stekla brojne nekretnine, pa i privredne objekte u Berlinu i okolini. Ubrzo je firma postala trn u oku mnogim nemačkim konkurentima, ali je istovremeno bila i simbol napretka jugoslovenskih radnika. Znatno kasnije, tek krajem osamdesetih godina, pridružuje mu se brat Milutin, ali sa diplomom Medicinskog fakulteta i radnim iskustvom stečenim u Varvarinu, Požarevcu i na Univerzitetskoj klinici u Beogradu.
Gubitak sina
Milutin ističe da je njegov brat bio veliki radnik.
– Sticao je, investirao, ali je uvek bio skroman, nije se razbacivao. Uspevao je da kupi neki objekat i da ga posle renoviranja proda po dvadeset puta većoj ceni. Jedino mu je nedostajalo vreme koje bi više provodio sa svojom porodicom. A 1993. godine ga je zadesila velika tragedija, kada je njegov stariji sin nastradao u saobraćajnoj nesreći. Iza njega je ostalo troje dece. Unučići su motivisali Živojina da se nosi s ovim nenadoknadivim gubitkom.
Imao je nepresušnu energiju, a u isto vreme imao je izuzetno human odnos ne samo prema najbližoj rodbini, već i prema svim zaposlenima, kao i svima kojima je pomoć bila neophodna, ističe dr Milutin Stanković.
Sa nepunih sedamdeset godina, Živojin Stanković ostvario je rezultate koji teško mogu da stanu u jedan život. Svojim uspehom povukao je generacije svojih zemljaka krupnim koracima napred, dokazujući zemlji domaćinu da iz Srbije ne dolazi samo radna snaga, već i pamet, stručnost, vrednoća i poslovnost. Brojni doseljenici iz sela Suvaja kod Varvarina, kapitalnim građevinskim poduhvatima ostavili su dubok trag u nemačkoj prestonici, čemu je Živojin Stanković najviše doprineo.
Braća poznata po humanosti
Braća Živojin i Milutin Stanković, uvek su bili rado viđeni gosti i na Hilandaru. Nebrojeno puta slali su humanitarnu pomoć u ratom zahvaćena područja, ali i spasavali Hilandar od posledica požara. Milutin navodi da je Živojin uvek imao vremena i razumevanja da sasluša svoje radnike i pomogne im ako se nađu u nekoj birokratskoj nevolji.
Kolosalna zgrada
U posedu imperije Jugos je jedna kolosalna zgrada u Berlinu u kojoj je Živojin Stanković provodio najviše vremena. To je ogroman kompleks koji obuhvata industrijski park, brojne poslovne prostorije, hotel sa 360 soba i više sala za svečane manifestacije. Ohrabrio je mnoge naše ljude da krenu u privatni biznis, pomažući im savetima. Zapošljavao je i mnogo naših ljudi, uvek brinuo da redovno dobijaju plate, a obezbeđivao im je i besplatan smeštaj.
Razgovor sa Miloševićem
Sa grupom najuspešnijih privrednika iz Nemačke, svojevremeno je Stanković išao na razgovor sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem o investiranju u Srbiju. Stanković je imao želju da gradi hotel na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, a na Zvezdari stanove i sportski centar, ali su se pojavile prepreke, na koje Živojin nije mogao da utiče, pa do realizacije nije došlo.
