U Nemačkoj se ponovo otvorila rasprava o praznicima i radnim danima u trenutku kada privreda posustaje, a država traži novac za nove investicije i jačanje odbrane. Povod je izjava Gite Koneman iz vladajuće stranke CDU, predsednice privrednog krila stranke (MIT), da jedan neradni dan može da „košta” ekonomiju oko 8,6 milijardi evra kroz manju proizvodnju. Tako je pitanje kalendara ponovo postalo politička tema – između zahteva dela levice i Zelenih da se praznici koji 2026. padaju na vikend „nadoknade” radnim danima i upozorenja poslodavaca da Nemačka u krizi, nema prostora za dodatne slobodne dane.
Debata je dobila na brzini sredinom decembra, kada su se levo-liberalne stranke, pre svega Levica i Zeleni, uhvatile za kalendar 2026. godine. Pošto pojedini praznici padaju u subotu ili nedelju, stigao je predlog da se ti „izgubljeni” praznici nadoknade radnim danima tokom sedmice. Na prvi pogled, zvuči kao briga za radnika. U praksi, međutim, otvara se opasan presedan – praznik više nije svetkovina i tradicija, već pokretna stavka u političkom prepucavanju.
Upravo tu leži glavna slabost Levice i Zelenih. Oni danas tvrde da „brane” slobodno vreme, a sutra bi da ga administrativno premeštaju, kao da su Božić i drugi dan Božića, Vaskrs ili Dan jedinstva, tek obične oznake u rokovniku. Ne mora niko formalno da „ukida Božić” da bi ga suštinski obesmislio.
Sa druge strane, poslodavci i deo Unije uzvraćaju ekonomskom matematikom. Pozivaju se na procene instituta bliskih privredi i tvrde da bi ukidanje jednog praznika povećalo bruto domaći proizvod. U javnost su se vraćale i ranije ideje da se „preispitaju” pojedini praznici.
Dok jedni mere milijarde, a drugi broje slobodne dane, suština ostaje po strani- produktivnost ne zavisi samo od broja odrađenih dana, već i od uslova rada, motivacije i organizacije. Nemačka, koja se godinama ponosila industrijskom disciplinom, sada vodi spor kao da će je spasiti kalendarski trik.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Evropa danas kao da zaboravlja da praznik nije luksuz, već mera civilizacije. Radnik se ne štiti birokratskim premeštanjem Božića, već poštenom platom, stabilnom privredom i poštovanjem tradicije.
Piše: Nina Stojanović
