U Baden-Virtembergu je u stečaj otišlo jedno od najstarijih porodičnih preduzeća u regionu – „Franc Ot metalvarenfabrik“ iz Hetingena. Posle više od 170 godina rada, oko 50 zaposlenih ostalo je bez posla, a firma koja je preživela ratove, krize i tehnološke promene sada zatvara poglavlje svoje istorije. Kao razlozi se navode slaba ekonomska konjuktura u metalnoj i mašinskoj industriji, snažna konkurencija iz Azije i pad narudžbina velikih klijenata poput Trumfa, Liberra i Hermlea.
Preduzeće je osnovano oko 1850. godine kao mala bravarska radionica u Ineringenu. Nakon Drugog svetskog rata razvilo se u ozbiljnog proizvođača dekorativnih proizvoda i poklona. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina doživelo je snažan rast, kupilo švajcarsku firmu i izgradilo ime zahvaljujući kvalitetu. Osamdesetih godina menja fokus i prelazi na obradu lima za industriju, postajući pouzdan dobavljač vodećih nemačkih i švajcarskih kompanija. Ipak, dugogodišnji pritisak azijske konkurencije, visoke cene energije i pad potražnje u Evropi doveli su do sloma. Hermle je već prošle godine najavio ukidanje oko hiljadu radnih mesta, što pokazuje da se lanac krize širi celim sektorom.
Suvlasnica Sabina Ot najavila je da će u petak izneti više informacija o toku stečaja i sudbini lokacije i radnika. Ovaj bankrot postaje simbol šireg posrtanja nemačke srednje klase i tradicionalne industrije – preduzeća koja su decenijama hranila porodice i gradove nestaju pod pritiskom globalizacije i takozvane zelene tranzicije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Hiljade porodičnih firmi plaćaju cenu kursa ,,zelene budućnosti” i ,,digitalne transformacije” Tradicija, zanat i radna etika na kojima je Nemačka izgrađena, potiskuju se u korist jeftine azijske robe i skupih ekoloških propisa. Ovo nije samo stečaj jedne firme, već ozbiljno upozorenje celoj Evropi – kada politika i krupni interesi prevladaju nad realnom privredom, ostaju prazne hale i izgubljene sudbine. Vreme je da se vrate razum i zaštita domaće proizvodnje, pre nego što srednja klasa postane deo istorije.
Piše: Stefan Stojanović
