Načelnik Odeljenja za popis stanovništva Zavoda Snežana Lakčević kaže da će država posle mnogo godina konačno dobiti najverodostojnije podatke o svim svojim građanima rasutim širom sveta.
– Ovoga puta nećemo vršiti popis posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava, jer to ne samo da povećava troškove, već i ne dobijamo pravi broj naših ljudi van domovine. Prethodni popisi su pokazali daleko manje cifre od stvarnih, jer iako, prema nekim procenama širom planete ima četiri do pet miliona građana sa naših prostora, nakon popisa se obično pokaže da ih je 100 puta manje, odnosno jedva 400.000 – objasnila je Lakčević za "Vesti".
Razmena podatakaSnežana Lakčević kaže da će pojam dijaspore biti tumačen najšire od kada se ovaj veliki posao radi, jer će obuhvatiti i građane koji su posle odlaska iz Srbije, uzeli državljanstvo zemlje u kojoj sada žive. Razmena podataka sa nekim državama ići će lako, a sa nekima malo teže. – Kanada, na primer, ima sajt sa sređenim podacima svih doseljenika, kada su i odakle došli, i to su dragocene informacije do kojih lako dolazimo. U drugim zemljama, kao što je Novi Zeland, bilo je nemoguće organizovati distribuciju popisnih obrazaca, jer 2002. u ovoj zemlji nismo imali ni DKP, niti je postojala srpska crkva – objasnila je ona. |
Pošto je ustanovljeno da to nije samo problem Srbije, već je sličan trend i u drugim državama, ona je navela da će Srbija ovoga puta u saradnji sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu (UNECE) i Eurostatom, odnosno prema njihovim preporukama, obavljati razmenu podataka sa članicama Evropske unije, ali i drugim državama.
Na taj način će Srbija dobiti podatke i sa ostalih kontinenata, iz Amerike i Australije, a načelnica kaže da se u junu održava sastanak sa predstavnicima zemalja jugoistočne Evrope kako bi se formalizovale metode razmene podataka i izvršila harmonizacija posla.
Osim toga, Srbija će podatke prikupljati i lično od građana u dijaspori, prilikom najvećeg talasa dolaska u maticu, za iduće novogodišnje i božićne praznike.
– Na svim graničnim prelazima, oni će od 1. decembra ove do 20. januara 2011. godine dobijati popisne obrasce kovertirane na adresu Republičkog zavoda za statistiku i uputstvo kako da ih popune i pošalju – kaže Lakčević.
Oni koji tokom sledećeg popisa 2011. nisu u prilici da dođu u Srbiju, neće ostati nepopisani, već će to umesto njih učiniti najbliža rodbina.
– Popisivači će obilaziti domaćinstva, pa će za naše građane koji u inostranstvu studiraju, rade, odnosno borave, podatke davati članovi domaćinstva u zemlji u kojoj su živeli pre odlaska van granica Srbije – objasnila je Lakčević.
Popis je, i prema rečima Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, "važna državna stvar", ali i povod novog apela na neophodnost da Vlada Srbije što pre donese uredbu o merama zaštite naročito osetljivih podataka o ličnosti kao što su nacionalna pripadnost ili veroispovest.
– Shodno Zakonu o zaštiti podataka ličnosti, to podrazumeva da se obrada podataka može vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi. Zakonski rok za donošenje te uredbe istekao je pre više od godinu dana – ukazao je Šabić za naš list i istakao da će nastaviti da insistira i pritiska vlast, kao i da očekuje da će takva uredba zaživeti pre popisa najavljenog za iduću godinu.
Dvovekovna tradicija
Tradicija popisa u Srbiji je duga, a prvi je, u savremenom smislu tog pojma, izvršen 1834. Do Prvog svetskog rata, bilo ga je na gotovo svakih pet godina, a u vreme Kraljevine Jugoslavije – 1921. i 1931. Početak Drugog svetskog rata je odložio popis 1941. da bi, zbog prikupljanja podataka o štetama ratnih razaranja 1948, bio urađen "skraćeni". Kompletni popis je usledio 1953, pa 1961, kada se prema preporukama UN uspostavlja desetogodišnja periodika. |
