U hramu Svetoga Save u Hanoveru u nedelju su, uz saborovanje mnogobrojnih vernika, zajedno obeleženi Đurđevdan i Markovdan, a celo slavlje posvećeno je Ženama mironosicama koje su, prema predanju, prve svedočile o Hristovom vaskrsenju. Njima u čast hrišćanska crkva je posvetila treću nedelju posle Vaskrsa, a u Nemačkoj je to na veliko slavljeni Dan majki (Muttertag). Žene mironosice vremenom su postale simbol za žene koje skromno rade u pozadini i nikad se ne ističu u prvi plan.
– Takve su i naše sestre koje ovde kod nas sve rade na održavanju hrama i naših aktivnosti. One su i danas tu. Naše Žene mironosice danas su u kuhinji, a ovaj praznik i njima je posvećen – rekao je, između ostalog, u svojoj besedi prota Aleksandar Perković, ističući da je žena izvor života i da se ovaj praznik kao takav isto slavi i u kraljevskoj i u kući siromaha.
Sveštenik Perković je posle liturgije vernicima poželeo srećan praznik i preneo im pozdrave episkopa Eparhije diseldorfske i nemačke vladike Grigorija i njegovog zamenika, vikarnog episkopa Jovana, koje je dva dana ranije sreo na eparhijskoj slavi u Bilefeldu.
Svečano uređena bogomolja i produžna sala bile su pune vernika, a svečaniji ton liturgiji dao je i crkveni hor „Sveti Simeon Mirotočivi“ koji je pojao na galeriji. Produžna sala posle liturgije ponovo je preuređena u prostoriju za sedenje i posluživanje. Kuhinja je bila puna Žena mironosica, među kojima su bile i popadija Jovana, Brankica Mataruga, Gordana Drača, Jasna Janković i više drugih, skromnih i nenametljivih pripadnica lepšeg pola.
Postavljeno je nekoliko redova stolova, a za jednim pored prozora sedele su Ukrajinke i Beloruskinje koje su jedino mogle da kažu da dolaze iz Ukrajine. Nije ih razumela ni Milica Kalemberg, koja je sticajem okolnosti sedela na čelu stola.
U porti je vrvelo od naroda. Roštilj ekipa u sastavu Milan Mlađenović sa Ozrena, Mirko Bakić iz Kozarska Dubice, Beograđanin Predrag Ružić i Miroljub Drača iz Vršca, neumorno su pekli ćevape, a i pokretni imbis Darka Vinjevića bio je potpuno okupiran. Za jednim stolom sa društvom, nakon oporavka posle saobraćajnog udesa, sedeli su Bato Spasojević i Zorica Jovanović, a za stolom do njih uživali su Rade Božović, a s njim i zemljaci Nikola Drobnjak sa sinom Danilom i Rade Janković, poznati ugostitelj iz Bazinghauzena, poreklom iz Batočine.
Pored Aleksandra Džamića nemoguće je proći, jer je bio okružen grupom dece. Doveo je sedmoro svojih, a s dvoje svojih pridružili su se i Kragujevčani Snežana i Jugoslav Pavlović. Džamić, razgovorljivi bivši voditelj radija Aleksandrovca Župskog, inače avio-mehaničar koji taj posao u Nemačkoj nije dobio, ne propušta priliku da istakne da u njegovom zavičaju pored poznatog vina imaju isto tako dobru i rakiju.
Duško i Svetlana Dinić s unukom Konstantinom i Draganom Đurić, koja im se pridružila, žure da zauzmu solidna mesta, jer se očekuje da uskoro počne zabavni deo programa. Folklorna grupa Srbija izvela je nekoliko šumadijskih igara, a posebno zanimljiva bila je i lička Pastirska igra koja je duhovitim pitanjima i još zanimljivijim odgovorima posebno oduševila već dobro raspoloženi narod.
Sunce je ceo dan grejalo ovo prijatno prolećno saborovanje, a temperaturu u crkvenoj porti popodne je podigao i izvanredni bend To je to, iz Solingena.
U slozi je spas
U razgovoru o Đurđevdanu kao verskom prazniku Rade Božović, Srbin iz Crne Gore kaže da ga oni u Crnoj Gori slave kao i svi Srbi u celom svetu.
– Đurđevdan nas okuplja i spaja. U ova teška vremena samo jedinstveni možemo da opstanemo. I ovde danas slavimo svi zajedno iz svih krajeva i vidite kako je lepo. Svi smo vedri i raspoloženi – kaže Božović.
‘
Bato voli druženje
Bato Spasojević je prošle godine imao saobraćajnu nesreću, pa je ova proslava bila njegov prvi izlazak među narod.
– Drago mi je da sam se sreo sa Zoricom i mnogim drugima koje sam danas nakon dužeg vremena ponovo video. Đurđevdan, kao i drugi verski praznici koje slavimo kod crkve, prava su prilika za okupljanje. Zajedno se i zlo lakše pobeđuje . Pogledajte kakva su danas vremena. Bar da na jedan dan pobegnemo od svakodnevnih briga. Ovakvih okupljanja moglo bi da bude i više – mišljenja je solidno oporavljeni Bato.
