Novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden, kao i večina američkih spoljnopolitičkih eksperata u nevladinom sektoru već imaju oformljene snažne stavove po pitanju Balkana i oni su se malo promenili od pre 30 godina do danas, smatra nekadašnji ambasador SAD u Srbiji Bil Montgomeri i konstatuje da će to predstavljati izazov za Srbiju, prenosi Tanjug. Montgomeri kaže da ne veruje da zemlje ovog regiona mogu krenuti napred ka pomirenju sve dok je međunarodna zajednica „fiksirana“ na te davno oformljene ciljeve, među kojima je i želja da povrate ili da kreiraju multietnička društva u BiH i na Kosovu.
Pragmatična realnost je, ističe Montgomeri, da je prihvatanje multietničkih društva, toliko željenih od Zapada na Kosovu i u BiH, ne samo nešto što se ne dešava, već da je to glavni razlog zašto obe zemlje ostaju nestabilne i što su zemlje “druge klase“ u Evropi.
– Oni veruju u punu nezavisnost Kosova u aktuelnim granicama – kaže Montgomeri za Tanjug, a povodom sednice Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD na kome su već poznati promoteri nezavisnosti Kosova, na čelu sa Eliotom Engelom i Medlin Olbrajt davali preporuke novoj administraciji o politici prema regionu i Srbiji.
Smatra da sada treba očekivati veće interesovanje nove američke administracije i za Bosnu i Hercegovinu što, kako kaže, podrazumeva „čvrst stav“ u održavanju celovitosti BiH na temeljima Dejtonskog sporazuma ili sa određenim izmenama, ali na račun smanjenja ovlaščenja za oba entiteta u toj zemlji.
– Smatram da će ovo biti izazov za vladu Srbije – ističe Montgomeri i dodaje da postoje legitimni razlozi za zabrinutost zbog takvih pozicija, aludirajući na ideje o kompromisnom rešenju kosovskog problema, ali i na status Republike Srpske.
On objašnjava da se stanje status kvoa u regionu ne menja, jer je stav političkog Zapada da će bilo koja promena granica bilo gde u regionu ojačati pritisak za promene granica svuda u regionu, što on vidi kao glavni argument za sprečavanje bilo kakvog dogovora na Kosovu u poslednje vreme
A kao argumente kojima se brani ovaj stav – da nema promena u regionu – navodi, to što, kako kaže, bosanski Muslimani u potpunosti veruju da su oni „krvlju platiti“ očuvanje BiH u ovim okvirima, „bez izmena“, i ističe da „niko na Zapadu ne želi izbijanje nasilja na Balkanu.“
Uz to, dodaje, kod Evropljana, postoji zabrinutost, mada to oni nikada, kako kaže, neće priznati, da bi promene u BiH „mogle da se završe sa muslimanskom državom u srcu Evrope“.
Montgomeri kaže i da je stav SAD da bi bilo koja promena granica ojačala pritisak za njihovu promenu svuda u regionu „glavni argument za sprečavanje bilo kakvog sporazuma na Kosovu u poslednje vreme“.
Zaista je, kaže, teško podržati ideju promene granica, pogotovo zato što je ona uvek propadala i to je jedan od glavnih razloga za nepopustljivu poziciju SAD, „uprkos nedostatku napretka nakon toliko vremena“.
„Bez obzira na to što su se svi ovi događaji iz 90-ih dogodili pre više od 20 godina, mi smo i dalje zarobljeni u verovanjima koja su formirana u to vreme“, kaže Montgomeri i dodaje da je jedan od glavnih ciljeva međunarodne zajednice, koga su se dosledno držali sve ove godine, bio da povrate ili kreiraju multietnička društva u BiH i na Kosovu.
– Takvo društvo je postojalo u BiH prethodno, ali ratni lideri namerno su počinili takve stravične zločine protiv drugih etničkih grupa da pomirenje ostaje neostvareni san. Zbog toga, 25 godina nakon kraja rata tri etničke grupe su ostale ozbiljno podeljene. Na Kosovu, kosovski Albanci i Srbi nikada nisu ni bili zaista integrisani – konstatuje Montgomeri.
On kaže da je, bez obzira na to, međunarodna zajednica nastavila da insistira na tom cilju, iako sve govori da to ne fukcioniše.
– Prihvatanje bolne realnosti je veoma teško i možda moralno pogrešno, ali neuspeh da se to uradi garantuje da se neće promeniti ni postojeće stanje – zaključuje Montgomeri.
