Evropska Unija zauzela je treće mesto po ukupnom obimu trgovine sa Rusijom u 2024. godini, pokazuje istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta koje je preneo list Bild. Ukupna razmena dve strane iznosila je oko 67,5 milijardi evra, čime je EU, uprkos sankcijama i političkim tenzijama, zadržala mesto među najvažnijim ekonomskim partnerima Moskve.
Iako je trgovina sa većinom zemalja članica osetno opala u odnosu na 2021. godinu, veze nisu prekinute. Uvoz iz Rusije u Nemačku pao je za 92 odsto, dok je prosečan pad u okviru Unije iznosio oko 60 odsto. Ipak, postoje izuzeci – Mađarska je, uprkos sankcijama, povećala uvoz za čak 31 odsto, pokazujući da su ekonomski interesi i dalje jači od političkih deklaracija.
Dok se u Briselu govori o “izolaciji Rusije”, statistika pokazuje nešto drugo, trgovina teče, putevi robe i kapitala nisu zamrli, a mnoge zemlje pronalaze načine da održe veze u sivoj zoni između politike i pragmatizma. U isto vreme, Rusija je ojačala razmenu sa Kinom, koja je ostala njen glavni partner, dok je Indija zauzela drugo mesto i time potisnula evropske privrede sa pozicija koje su godinama držale.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Apsurd evropskih sankcija danas je očigledniji nego ikad. Evropska unija uporno pritiska Srbiju da uvede mere protiv Rusije i da „pokaže lojalnost evropskim vrednostima“, dok istovremeno sama, ispod žita, nastavlja da trguje sa Moskvom u desetinama milijardi evra. I dok iz Brisela stižu lekcije o principima u praksi vlada logika interesa, što ne prolazi samo kroz diplomatske kanale, već i kroz robu, gas i novac. U tom licemerju ogleda se istina o savremenoj Evropi – ona koja traži poslušnost od manjih, dok sama ne poštuje sopstvene odluke. Srbija, koju godinama ucenjuju uslovima i sankcijama, ima puno pravo da gleda stvarnost otvorenim očima, jer iza evropskih moralnih parola stoji samo stari, dobro poznati interes.
Piše: Nina Stojanović
