U Nemačkoj generacija rođena između 1970. i 1990. godine, ona koja danas čini kičmu privrede, živi pod nevidljivim, ali sve težim teretom. Istovremeno brine o deci i roditeljima, pokušava da reši stambeno pitanje u vreme kada su cene nekretnina otišle previsoko, suočava se sa digitalnom revolucijom koja menja radna mesta, a pritom sve jasnije shvata da državna penzija neće biti dovoljna za dostojanstvenu starost. Kako izveštava nemački ,,Handelsblatt“ u tekstu Markusa Hinterbergera od 27. aprila 2026. godine, ova „tiha generacija” nije glasna na demonstracijama, ali za porodičnim stolovima i u svakodnevnim razgovorima sve češće priznaje osećaj nelagodnosti i hroničnog stresa.
Pritisak je, kako prenosi ,,Handelsblatt“, najjači u porodici i na poslu. Žene ove generacije rade više nego ikada, tri od četiri su zaposlene, dok je 1992. godine taj udeo bio tek nešto veći od polovine. Ipak, sistem brige o deci i dalje nije dovoljno razvijen, pa veliki deo kućnih i roditeljskih obaveza ostaje na njima. Istraživanje kompanije ,,Kaufmännische Krankenkasse“ pokazuje da se čak 40% roditelja oseća hronično pod stresom. Mnogi pripadnici ove generacije zato se s razlogom nazivaju „sendvič generacijom”: pomažu starim roditeljima, podižu decu, pokušavaju da sačuvaju brak ili vezu i istovremeno ostanu stabilni na poslu.
Finansijski i karijerni izazovi dodatno pojačavaju taj pritisak. Kupovina nekretnine za mnoge je postala gotovo nedostižna, dok se buduće penzijske rupe mere stotinama hiljada evra, čak i kod onih sa solidnim primanjima. Digitalizacija je promenila radne navike, a vremena za privatne investicije, dodatno obrazovanje i ozbiljno planiranje starosti često nema dovoljno. ,,Handelsblatt“ navodi da oko 25 miliona ljudi ove generacije drži nemačku privredu na nogama, što znači da bi njihovo posustajanje imalo posledice po čitavu zemlju.
Stručnjaci predlažu različita rešenja – od postepenih promena karijere, po uzoru na japanske metode, do bolje finansijske organizacije i pametnijeg planiranja penzije. Ipak, i sami priznaju da takvi koraci traže i novac i vreme, upravo ono čega ovoj generaciji najviše nedostaje. Zato se iza naizgled stabilnog života krije sve veća nesigurnost koja se ne vidi na prvi pogled, ali se oseća u svakodnevici.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Generacija koja je tiho gradila društvo sada plaća račun za tuđe propuste. Generacija Z glasno traži promene i fleksibilnost, ali često ne primećuje da upravo „iksovci” i milenijalci nose sistem koji im omogućava da se bune. Najveća odgovornost je na političarima svih boja, koji decenijama nisu izgradili dovoljno vrtića, nisu na vreme reformisali penzijski sistem i dozvolili su da tržište nekretnina postane igralište za bogate. Ako se ne olakša teret onima koji danas nose najveću odgovornost, uskoro neće imati ko da izdržava ni generaciju Z ni one koji dolaze posle nje.
Piše: Nina Stojanović
