Širom Nemačke naši ljudi su Vaskrs počeli da obeležavaju masovno od Velikog petka, a porodično se u hramove dolazilo i na dan Vaskrsa uz druženja u portama i tradicionalno tucanje vaskršnjim jajima.
Tako je bilo i u Frankfurtu, u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu gde je Veliki petak, najtužniji dan hrišćanskog pravoslavnog sveta, obeležen večernjom službom i iznošenjem plaštanice. Hrista položenog u grobu izobraženog na plaštanici izneo je i nosio u litiji oko hrama sveštenik Simon Turkić, da bi praćen verujućima ušao u hram i položio plaštanicu u spremljen grob Gospodnji.
– Narod je u naš hram došao da tuguje na današnji dan zato što su ljudi sudili svome tvorcu, sudili Bogu. Onoga koji je došao da nas spase i koji je suštinska ljubav i toplota, njega razapeše. Otuda i tolika žalost kod brojnih naših vernika koji su ovde večeras sa nama da podele tugu. Mi danas ovde tugujemo zbog tog događaja i priznajemo ga kao svoj greh. Većina verujućih ovde danas ništa nisu ni jeli, jer žele da ovaj dan potpuno posvete Gospodu raspetome – besedio je otac Turkić.
Litiju i večernju službu uz svetlost zalazećeg sunca i sveća bez svetla sa polijeleja služili su pored oca Simona, otac Slobodan Tijanić i otac Neđeljko Đokić uz sasluženje đakona Slađana Marijanovića i ipođakona Mladenka Žarića i brojnih čteca koji su čitali Plač majke Božje tokom službe. Posle službe vernici su se poklonili grobu Hristovome.
Porodica Jelačić, Snežana, Željko, četvorogodišnja Emilija i najmlađa Nina tugovali su zajedno sa ostalim verujućima, a Snežana nam je rekla:
– Došli smo da obeležimo ovaj dan i da se poklonimo plaštanici i Hristovom grobu. To je smisao celokupne naše vere. Za mene i moj pojam vere ovo je veći praznik nego samo rođenje. Uskrs i samo vaskrsenje je smisao naše vere, kad je čovek Bog vaskrsao. Redovno smo na službi bili dok nam se nije rodila Nina, koja sada ima mesec dana, a ovaj naš dolazak večeras je znak da ćemo ponovo da budemo redovno ovde.
– Danas kada obeležavamo Hristovo raspeće došla sam da se poklonim nad plaštanicom i grobom Hristovim i pomolim se za njega i za zdravlje svih koje volim. U ovom hramu sam sada prvi put na Veliki petak, jer sam skoro došla u Frankfurt, ali nema razlike u obeležavanju ovde i u Grockoj, odakle sam – kaže Bojana Anđelković Kostić.
Grobu Hristovom se poklonila i Danka Šipka, a potom je za „Vesti“ rekla:
– Ovo je za Hrista kao i za nas odlazak iz ovozemaljskog života, a u isto vreme znamo da dolazi vaskrsenje, novi život i novi početak. Tako da ovo veče za mene ima značenje novog rađanja i novog života.
Makedonska familija Mitanovski, otac Branko, majka Đurđa i sin Aleksandar su takođe prisustvovali službi i litiji i poklonili se Hristu u grobu:
– Za nas je Veliki petak najžalosniji dan i kod nas pravoslavaca se pridaje velika pažnja obeležavanju ovog događaja. Mi smo danas došli da žalimo, da se molimo i da zajedno obeležimo ovaj dan zajedno sa svima koji su u velikom broju došli. Ovako treba da bude uvek, da nas je puno i da svi pravoslavni hrišćani poštuju i budu zajedno – poručio je Branko Mitanovski.
Stražari čitaju uz sveće
U frankfurtskom hramu se od početka služenja u ovoj božjoj kući neguje tradicija stražara pored Hristovog groba i čitanje psaltira uz sveću na Veliki petak. Jedan od stražara na Hristovom grobu je Juka Marijanović iz okoline Fulde.
– Stražariti i čitanje psalma je samo trunka našeg truda u odnosu šta je Gospod dao i žrtvovao za nas. Na ovaj veliki dan možemo našim trudom i verom u Gospoda i u vaskrsenje Hristovo da posvetimo čitanjem psalma i stražom. Time želimo da sačuvamo sećanje na njegove muke i na spremnost njegovu da se žrtvuje za nas, a na nama je da sačuvamo tu uspomenu – kazala nam je Juka.
– Ovo je najtužniji dan u godini. Četvrta je godina od kada ovde živim i stalno dolazim u crkvu i svaki put sam ostao da stražarim pored groba Hristovog. Samim dolaskom ovde u crkvu sam osetio da to treba da radim i da treba nešto više da učinim i odužim Hristu za njegovu žrtvu za nas – reče nam Dalibor Vujčić stanovnik Frankfurta, poreklom iz Crne Gore.
