Hoće li 2028. godina ući u istoriju kao trenutak velikog ekonomskog sloma? Prema oceni američkog instituta ,,Citrini Research”, opasnost je ozbiljna: milioni ljudi mogli bi ostati bez posla zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. Izveštaj pod nazivom „2028: Globalna obaveštajna kriza“ već je izazvao uznemirenje na finansijskim tržištima i među investitorima.
Autori upozoravaju na scenario sličan krizi iz 2008. godine. Prema njihovim procenama, veštačka inteligencija donosi rast produktivnosti i veće profite kompanijama, ali istovremeno pokreće talas otpuštanja i smanjenje potrošnje. Umesto zapošljavanja ljudi, firme sve više ulažu u jeftinije digitalne sisteme, čime se produbljuje krug nezaposlenosti i pada tražnje.
Posebno su ugroženi kancelarijski poslovi – komercijalisti, analitičari, pravnici, menadžeri i administrativni radnici. Reč je o sloju sa višim primanjima, koji čini okosnicu potrošnje. Najbogatijih deset odsto stanovništva učestvuje sa oko 70 odsto u privatnoj potrošnji. Ako upravo ti ljudi izgube poslove, posledice bi mogle pogoditi čitavu privredu. U izveštaju se navodi da na svako novo radno mesto koje stvori veštačka inteligencija dolazi više izgubljenih, a nova su slabije plaćena.
Upozorava se i na mogućnost udara na hipotekarno tržište i finansijski sistem, koji je zasnovan na pretpostavci stabilnog i dobro plaćenog rada. Ako ta osnova nestane, sistem postaje ranjiv.
Zabrinutost su preneli i vodeći finansijski mediji, uključujući Vol strit džornal, a američke berze su 23. februara zabeležile oštar pad vrednosti akcija.
Prema najcrnjem scenariju, današnji stručnjaci i rukovodioci mogli bi biti primorani da prihvate slabije plaćene poslove u uslužnom sektoru, i to samo dok i njih ne preuzmu automatizovani sistemi.
Pogled redakcije Vesti Online
Ovaj zveštaj ,,Citrini Research – a” otvara pitanje da li svet ulazi u eru dubokih ekonomskih i društvenih potresa?
Piše: Stefan Stojanović
