I dok sedimo u toplom pokazuje nam šta je kupio – novu zimsku jaknu. U svojoj sobi u prostoriji stare napuštene škole kupio je i uneo novi tepih.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
"Ovu jaknu ne probijaju ni vetar, ni kiša, ni stud. Skupa je, bila celih 50 evra. Sanjao sam je celog života, uvek sam zimi nosio letnje tanke jakne. Sad mi je toplo, najviše oko srca. Tepih sam doterao autom sa prijateljem iz Vranja. Sinula je soba, sad je kao nova. Merak mi da uđem, da sedim, gledam televiziju i uživam. Jaknu i tepih, ali i kilo pečenja za Božić, kao i ostalo što treba, pre svega, voća za Badnji dan i veče, sve sam kupio zahvaljući novčanom poklonu moje drage dobrotvorke Milenke Latinčić iz Sidneja. Bogorodica joj oreolom sreće obasjala dom. Od nje sam dobio 250 australijskih dolara, za januar i februar i još 50 u čast praznika. Bože, blagoslovi dobru ženu i njenu familiju, tvoja milost, tvoje rođenje koje je za nas najveća radost, neka okiti sve naše domove i donese blagost – presrećan je Srba, koji u lepoti pravoslavne vere nalazi spas.
A tek kada su mu reporteri "Vesti" uručili i novčani prilog od 860 australijskih dolara, dar parohijana crkve Sveti arhiđakon Stefan iz Ruti Hila, predgrađa Sidneja, čiji je inicijator akcije Hadži Rade Kurtuma, nije mogao da sakrije zaprepašćenje. Oči su mu se ovlažile, usne osušile, reči ostale u grlu. Ćutao je zamišljeno i s nevericom gledao u novac. Kad je došao sebi, setio se plana koji ima kad dođe proleće.
Neće tuđa imanja
Ovih dana Srba je dobio i neobičnu ponudu: dugogodišnji dobrotvor "Vesti" iz Frankfurta, vremešni Dragan Marušić, želeo je da Srba pređe u podostroško selo Daboviće, gde se nalaze njegovo porodično imanje sa dve komforne kuće, s voćnjakom i vinogradom, i da ukoliko se pokaže dobrim domaćinom, ostavi bivšem pastiru ovo parče svoje očevine. Ali, Srba neće nikud iz svog rodnog sela, neće Srba ni kuće, ni palate, ni vrtove ni garaže, Srba je zadovoljan onim što već ima.
"Sad je puno lakše. Ostvariću još jedan san, da imam svoje koze. Za početak dve. Čuvaću ih u prostoriji stare škole, bila je velika, pregradio sam je da mi ne bude hladno zimi. Sada ima prostora i za njih. Imaju gde da pasu, livada i šuma okolo svuda… Drugo, napraviću kočinu i čuvaću jedno svinjče. Ne toliko zbog jela jer svinjetinu jedem najmanje, već hoću da sam pravi domaćin, da porastem u očima ljudi, mojih komšija, da vide da je sin Krstanov, sin siromašnog rudara koji je rano umro i ostavio devetoro dece, iz dva braka, izbegao iz ropstva, dočepao se slobode i postao pošten čovek. A sve zahvaljujući dobrotvorima koji ne pustiše da propadnem i da me bolest uništi. Imam i za lekove, more, nikad ovako srećan nisam bio", priča Srba i zadovoljna ponavlja da ima i drva za ogrev, da mu je jedna količina ostala u Kozjodolskoj reci jer nije stigao da ih dotera sa komšijama.
– Čim malo otopli, doteraćemo ih. Niko ih ne dira. Znaju da su moja, a i nema ljudi ovde. Malo nas je, svi smo kao familija, e pa svratite novinaru i kad ne donosiš darove – pozdravlja se Srba sa nama i još jednom blagosilja svoje dobrotvore, ljubeći ikonicu Bogorodice.
Prašta im sve
Srba ima dvojicu rođene braće – Novicu i Stojančeta, i sestru Slađanu. Sa Novicom je bio zajedno u ropstvu, zajedno su odrasali, zajedno živeli do jeseni prošle godine, kada se Novica se oženio i otišao put Nemačke.
– Poslao mi čestitku za Novu godinu. Kaže, dobro mu je. Ako je tako, i meni je milo. Pošao je za svojom sudbinom, teško mi je bilo u početku, ali Bog je tako hteo. Sa Stojančetom i Vericom se viđam, ali retko. Žive u Makedoniji, tu preko granice. Sa ostalim, polubraćom i polusestrama nemam kontakt. Znam gde su, ali oni ne žele da znaju odakle su. Dobro su se sredili, imaju porodice i njihova volja je da zaborave poreklo i ko su im roditelji, i ko su im braća i sestre. Božja volja, nije to do njih – oprašta im Srba.
