Srpski manastiri prepuni su fresaka i ikona koje u materijalnom smislu predstavljaju neprocenjivo bogatstvo, ali i neobičnih prikaza – poput „letelica“ na fresci Raspeća Hristovog u manastiru Visoki Dečani – koji izazivaju veliku pažnju domaće, ali i svetske javnosti.
Naime, u oba ugla ove freske nacrtani su neobični leteći objekti: žuti krugovi sa zracima, sa glavom unutar kruga. To je ufolozima bio „dokaz“ da su nas vanzemaljci posećivali i u 13. i 14. veku, kada je manastir građen, ali istoričari imaju drugačija tumačenja.
„Na čuvenoj fresci Raspeća Hristovog, koja se nalazi u naosu manastira, predstavljena su zapravo nebeska tela, a ne vanzemaljski brodovi, kako neki tvrde. Reč je o standardnoj personifikaciji Sunca i Meseca, koja je u Dečanima rešena na neobičan način, te je za sobom povukla i neobična tumačenja. Cilj majstora koji je živopisao bio je da prikaže kako su i nebeska tela osetila tragediju Hristovog raspeća… Zemlja se potresla, Sunce pomračilo… To što ove predstave neki, umesto kao personifikovana nebeska tela, vide kao vanzemaljce, stvar je individualne percepcije. Sunce je inače simbol Novog zaveta, a Mesec Starog zaveta“, objasnio nam je jedan od sveštenika iz Eparhije raško-prizrenske.
Švajcarski pisac Erih fon Deniken je još sedamdesetih godina prošlog veka u oblicima nalik kometama, sa ljudskim figurama unutra, video dokaze o poseti vanzemaljaca Zemlji. Istoričari umetnosti, međutim, takve tvrdnje odbacuju kao plod mašte.
Pored Dečana, neobične freske nalaze se u još nekoliko manastira širom Srbije. Jedan od najupečatljivijih primera nalazi se u manastiru Sukovo, nadomak Pirota. U hramu podignutom sredinom 19. veka, na temeljima starije crkve, oslikanom 1869. godine, susreću se dve izuzetno retke predstave: Bogorodica sa anđeoskim krilima i Sveti Hristofor sa životinjskom, psećom glavom. Obe freske nastale su gotovo istovremeno, iz ruku slikara Vasilija Hristova iz Samokova, tada važnog zanatskog i umetničkog središta u vreme osmanske vlasti.
Prikazi krilate Bogorodice izuzetno su retki, jer kanon jasno propisuje da se krila pripisuju isključivo natprirodnim bićima, pre svega anđelima.
Freska Svetog Hristofora sa psećom glavom nalazi se takođe u Sukovu. Na Zapadu je ovaj svetitelj gotovo uvek prikazivan kao snažan čovek koji na ramenima nosi malog Isusa. U pravoslavnim zemljama, međutim, javlja se ikonografija sa psećom ili magarećom glavom – simboličnom predstavom „drugog“, divljeg i odbačenog, koji se verom preobražava i spasava. Upravo zato je Sveti Hristofor u vremenima turskog ropstva imao snažnu simboliku: oličenje nade da je spasenje moguće i za najponiženije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U pećinskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, kod sela Rsovci, nalazi se freska koja je u narodu prozvana „ćelavi Isus“. Hristos je prikazan kao mladić bez kose, u pocepanoj rizi – prizor koji odudara od uobičajenih predstava. Ta vizija vezuje se za Prvi vaseljenski sabor u Nikeji, na kojem je osuđena arijanska jeres. Sveti Petar je, prema predanju, video Hrista kao dete u poderanoj haljini i upitao ga ko mu je razderao rizu. „Arije prokleti“, odgovorio je Hristos.
Piše: Siniša Kostić
