Ugostiteljski sektor u Nemačkoj, godinama suočen sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, trenutno beleži neuobičajen preokret. Talas bankrota i zatvaranja hotela i restorana, izazvan ekonomskim pritiscima, doveo je do situacije u kojoj broj nezaposlenih nadmašuje broj slobodnih radnih mesta.
Prema podacima Nemačko udruženje hotelijera i ugostitelja „DEHOGA Bundesverband“ i Savezne agencije za rad u sektoru je registrovano više od 97.000 nezaposlenih konobara i kuvara, dok je istovremeno dostupno oko 20.000 otvorenih pozicija. Ovakav odnos ponude i potražnje predstavlja privremeni izuzetak u industriji koja je decenijama zavisila od uvoza radne snage.
Uzroci ovog obrta ne leže u naglom poboljšanju uslova rada, već u masovnim zatvaranjima ugostiteljskih objekata. Restriktivne mere tokom pandemije, rast troškova energije i sirovina, kao i inflacija, ozbiljno su pogodili mala i srednja preduzeća. Umesto dugoročnih i ciljanih mera podrške, državna politika se uglavnom oslanjala na kratkoročne intervencije koje su odložile, ali ne i sprečile propast velikog broja firmi. Kako piše medij „Handelsblatt“, trenutni višak radne snage više je posledica kolapsa tržišta nego znaka stabilizacije.
Stručnjaci upozoravaju da je ovakav balans kratkog daha. Demografski pad, nedovoljno ulaganje u stručno obrazovanje i loši radni uslovi ukazuju na to da će se manjak radnika uskoro ponovo pojaviti. Uprkos trenutnom višku domaćih tražilaca posla, poslodavci nastavljaju da regrutuju radnike iz inostranstva, često zbog nižih troškova ili fleksibilnijih ugovora. Time se produbljuje politički paradoks. Domaća radna snaga ostaje neiskorišćena, dok se sistem oslanja na uvoz rada kao zamenu za strukturne reforme.
Ovakav pristup, prema ocenama analitičara, prikriva dublje probleme od neefikasnog socijalnog sistema do izostanka ozbiljnih reformi obrazovanja i obuke. Umesto planiranja dugoročne održivosti sektora, političke odluke se donose reaktivno u skladu sa trenutnim krizama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Situacija u nemačkom ugostiteljstvu nije samo privremeni tržišni poremećaj, već ogledalo šire političke neodlučnosti. Višak radnika danas i gotovo izvestan manjak sutra ukazuju na sistem koji funkcioniše od krize do krize. Ignorisanje domaće radne snage uz istovremeno oslanjanje na uvoz radnika produbljuje suštinu problema.
Piše: Nina Stojanović
