Bundestag je usvojio budžet Nemačke za 2026. godinu u kojem se jasno vidi novi prioritet – vojni izdaci rastu na oko 82,7 milijardi evra, dok vojna pomoć Ukrajini dostiže 11,5 milijardi i premašuje kredite za podršku socijalnim sistemima od oko 9,5 milijardi evra. Poruka je jasna – više novca ide na strani front nego na penzije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu građana.
Za budžet je glasalo 322 poslanika crno-crvene koalicije, protiv 252 bez uzdržanih. Bundesrat (donji dom nemačkog parlamenta) će se predlogom baviti 19. decembra, ali je većina već obezbeđena. U osnovnom budžetu planirani su rashodi od 524,5 milijardi evra uz skoro 98 milijardi novog zaduženja, dok se pravi razmeri vide tek kada se uključi posebni fond za Bundesver, Fond za klimu i transformaciju i novi fond SVIK od 500 milijardi evra za infrastrukturu i klimatsku neutralnost – ukupni rashodi tada prelaze 630 milijardi, gotovo u potpunosti finansirani novim kreditima.
Vlada to naziva ulaganjem u budućnost, protivnici upozoravaju na politiku života na dug. Budžet Ministarstva rada ministarke Bärbel Bas ostaje najveći sa 197,3 milijarde evra, ali bez temeljnih reformi socijalnih sistema. Umesto dugoročnog plana, dominiraju kratkoročne zakrpe, dok se teret sve većeg duga tiho prebacuje na buduće generacije koje o ovakvom izboru prioriteta nisu imale priliku da bilo šta kažu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok se u Berlinu nadmeću brojkama, „zapadni“ i „istočni“ pogledi služe tek kao oružje u dnevnoj politici. Vojna pomoć Ukrajini od 11,5 milijardi evra sada je veća od kredita za socijalne sisteme od oko 9,5 milijardi, pa je građanima samo jedno izvesno – dug raste, a teret njegove otplate prebacuje se na generacije koje u tim raspravama nemaju glas.
Piše: Nina Stojanović
