Dok se sukob na Bliskom istoku širi u Berlinu raste zabrinutost da bi posledice mogle da se preliju i na Nemačku. Kako prenosi nemački portal TAG24 (tag24.de), posle početka novog rata 28. februara, nemačke službe bezbednosti i političari upozoravaju na mogućnost napada na jevrejske i izraelske ciljeve, kao i na rizik od aktiviranja iranskih mreža i „spavačkih ćelija“ u Evropi.
Prema „TAG24“, rat je počeo nakon napada SAD i Izraela na Iran, a u tekstu se navodi i tvrdnja da je ubijeno iransko državno i versko rukovodstvo, uključujući ajatolaha Alija Hameneija. Portal navodi da se sukob nastavlja i da je već izazvao šire posledice od nervoze na tržištu do poremećaja u saobraćaju i pojačanih bezbednosnih procena širom Evrope.
U tom kontekstu, Feliks Klajn (Felix Klein), komesar nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma, upozorio je da se posle napada mora računati sa „povećanom pretnjom“ po jevrejski život u Nemačkoj i da bi Iran mogao da pokuša da iskoristi svoje mreže za napade na jevrejske i izraelske institucije, navodi „TAG24“, pozivajući se na njegove izjave za medije Funke grupe.
„TAG24“ dalje prenosi da su i drugi zvaničnici pozvali na pojačanu budnost. Predsednik parlamentarnog tela koje nadzire obaveštajne službe, Mark Henriksman (Marc Henrichmann), upozorio je da se „odmazda“ i aktivnosti spavačkih ćelija u Evropi ne mogu isključiti. Istovremeno, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova poručilo je da bezbednosne službe „kontinuirano procenjuju situaciju“, da su ,, budne“ i da će po potrebi prilagođavati mere zaštite uz podsećanje da je zaštita jevrejskih institucija prvenstveno u nadležnosti saveznih pokrajina.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj rat pokazuje koliko brzo jedan regionalni sukob može da pošalje talas straha hiljadama kilometara daleko, sve do Berlina. Kada se u igru uključe velike sile, posledice više nisu „tamo negde“, već se prelivaju kroz bezbednosne rizike, političke pritiske i ekonomsku neizvesnost. Redakcija portala Vesti Online smatra da su diplomatija i razum jedini način da se spreči širenje krize i da bezbednosne pretnje ne postanu svakodnevica i u Evropi.
Piše: Nina Stojanović
