Krajem 2025. godine nemačka privreda zabeležila je blagi rast samo zahvaljujući povećanim državnim rashodima. Stručnjaci za opšte stanje privrede u određenom periodu ocenjuju da i dalje izgleda suzdržano, a smanjenje broja radnih mesta u industriji se nastavlja.
Berlin je masovno ulagao u infrastrukturu, odbranu i socijalne programe, što je privremeno podiglo brojke. Međutim, realni sektor tone: Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i druge velike firme najavljuju nova otpuštanja. Zvanična nezaposlenost premašila je tri miliona, a kritičari tvrde da je stvarna cifra bliža osam ili devet miliona kada se uračunaju skriveni slučajevi i mere zapošljavanja.
Prognoze za 2026. godinu obećavaju skroman rast od 0,8% do 1,3%, ali uglavnom na krilima novog zaduživanja. Troškovi energije i dalje guše konkurentnost, dok se industrija suočava sa gubitkom tržišta i visokim porezima. Oporavak nije samoodrživ, on se oslanja na državnu potrošnju finansiranu dugom.
Umesto strukturnih reformi, smanjenja birokratije, nižih poreza i jeftinije energije – vlada bira da kupuje vreme novcem poreskih obveznika. Rezultat je jasan: korporacije i državni tenderi donose profit nekima, dok radnici ostaju bez posla i sigurnosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova politika nije samo ekonomska greška. Ona sistematski urušava radničku klasu pod izgovorom „održivog razvoja“ i „strateške autonomije“. Dok milioni Nemaca osećaju pad životnog standarda, vlasti u Berlinu i Briselu slave „zeleni prelaz“ koji vodi u siromaštvo.
Piše: Stefan Stojanović
