Razorno nevreme u Italiji pokrenulo je 7. aprila masivno klizište u regijonu Molise, koje je nakon 11 godina mirovanja ponovo pokrenulo tlo i paralisalo autoput A14, železnički saobraćaj i obrazovne ustanove u provinciji Kampobaso.
Ekstremne padavine narušile su stabilnost terena, izazivajući potpuni kolaps na ključnim saobraćajnicama. Trenutne okolnosti šef Civilne zaštite, Fabio Čičiliano, opisuje kao izuzetno složene, naglašavajući da je reč o odronu dužine oko 4 kilometra. Kako masa ugrožava i samu železničku trasu, sanacija je nemoguća dok se kretanje tla potpuno ne primiri. Prve procene ukazuju na to da će radovi trajati nedeljama ili mesecima, dok će detaljne geološke analize sprovesti stručnjaci sa Univerziteta u Firenci.
Više od 200 mm kiše, koliko je palo prethodnih dana, dodatno je razorilo područje poznato po istorijskoj nestabilnosti. Saobraćajni prekid između Montenera di Bišače i Termolija, kao i blokada pruge na relaciji Vasto–Termoli, stvorili su kilometarske zastoje koji su dostizali i 13 kilometara, uz vidna oštećenja na samom kolovozu.
Lokalni zvaničnici upozoravaju da ovo predstavlja jedno od najvećih klizišta u Evropi, koje se prostire na 4 km² i direktno ugrožava Jadranski koridor. Preventivno su zatvorene sve škole i Univerzitet u Moliseu radi rasterećenja puteva i bezbednosti građana, dok nadležne službe ubrzano trasiraju alternativne pravce i drže teren pod stalnim nadzorom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Reaktivacija klizišta, jedno od najvećih u Evropi, jasno pokazuje sistemski problem: decenijama se ulagalo u privremene zakrpe umesto u trajno rešavanje geoloških rizika duž Jadranskog koridora. Posledice će se osećati daleko šire – od usporene privrede Molisea i Abruza do rizika delimičnog izolovanja južnih regiona kao Pulja.
Piše: Stefan Bogdanović
