U istoriji umetnosti, retki su primeri kada četkica ustukne pred puškom, a galerija zameni bojno polje. Još ređi su oni koji stojeći na čelu avangarde svog doba, izaberu put najveće žrtve. Nadežda Petrović nije bila samo velika slikarka, začetnica modernog srpskog slikarstva. Bila je žena neverovatne hrabrosti, istinskog patriotizma i nepokolebljive humanosti. Njen život svedoči o bezuslovnoj ljubavi prema narodu i otadžbini, ljubavi jačoj od straha i od same smrti.
Dok su evropske metropole već prepoznavale njen talent, a njena dela otvarala nove horizonte u umetnosti, Nadežda se uoči Balkanskih ratova, a potom i Velikog rata, dobrovoljno prijavila kao bolničarka. Nije se libila najtežih poslova, svesna da se u tim presudnim trenucima njenoj Srbiji, bolesnoj i ranjenoj, ne pomaže bojama, već negom i žrtvom. Napustila je udobnost ateljea i sigurnost doma i otišla da podeli sudbinu svoga naroda i da posluži onako kako je najbolje mogla.
Svedočila je strahotama rata iz prve ruke, noseći na duši neizbrisive slike patnje. Njena hrabrost nije bila samo u suočavanju sa neprijateljem, već i u borbi protiv bolesti, gladi i očaja. Bila je prisutna i u paklu bitke na Mačkovom Kamenu 1914. godine, jednom od najkrvavijih okršaja u srpskoj istoriji. Tamo, među jaucima ranjenika i zvukom metaka, Nadežda je uprkos opasnosti nesebično previjala i tešila, pokazujući nadljudsku snagu i posvećenost. Njeno prisustvo na prvoj liniji u samom srcu bitke, najbolje govori o njenoj herojskoj prirodi.
Izmučena ratnim naporima, neprospavanim noćima i nehigijenskim uslovima, Nadežda Petrović je obolela od pegavog tifusa. Upokojila se 3. aprila 1915. godine u svojoj 42. godini u Valjevu, gradu koji je tada bio jedna velika bolnica. Umrla je na dužnosti, nesebično služeći svojoj otadžbini do poslednjeg atoma snage.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nadežda Petrović ostala je upamćena ne samo kao rodonačelnica modernog srpskog slikarstva, već i kao jedna od najvećih heroina Prvog svetskog rata. Njen život je svedočanstvo da je istinska veličina u služenju drugima, a najveća umetnost živeti i umreti za ideale. Njena dela su obogatila srpsku kulturu, a njena žrtva je duboko utkana u biće srpskog identiteta, kao sveta klica koja neprestano podseća na cenu slobode i snagu ljudskog duha.
Piše: Petar Nikolajev
