Institucija zaštitnika građana je, pored redovnih poslova, tokom 2021. godine ostvarila je 10.757 kontakata s građanima, putem telefonskih poziva, mejlova i lično, kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić i ističe da je od svih pritužbi koje su građani uputili, rešeno 86 odsto slučajeva.
– Bilo 4.426 pritužbi građana, a na razgovor je primljeno 1054. Pandemija korone je smanjila mogućnost direktnih kontakta, na kojima sam insistirao od početka svog mandata. Pre pojave virusa, taj broj bio je znatno veći, a samo sam ja svake godine lično obavljao više od 2.000 razgovora sa građanima. Komunikaciju je usporila i činjenica da nismo mogli ni da putujemo u druge delove Srbije, ali sada kada je situacija mnogo bolja i od jeseni obnovljamo direktne kontakte sa građanima – priča Pašalić za „Vesti“.
Rušenje predrasuda
Da li Vam se obraćaju građani Srbije u rasejanju?
– Da, i to mogu da učine ne samo prilikom dolaska u Srbiju već i u inostranstvu. Insistirao sam na sklapanju bilateralnih sporazuma s ombudsmanima iz pojedinih evropskih, ali i drugih država gde borave naši građani, na privremenom radu ili duže. Do sada imamo 12 sporazuma i to s Ruskom Federacijom, Grčkom, Slovačkom, Rumunijom, Bugarskom, Turskom, Kraljevinom Bahrein, Katarom, Severnom Makedonijom i Crnog Gorom, a član smo Evroazijske alijanse. Dijaspora putem tih kancelarija može da nam se obrati kako bismo rešavali njihove probleme u Srbiji. Zaštitnik ima ovlašćenje da pomaže svim licima koji se nalaze na teritoriji Srbije, što znači i našim, ali i strancima koji žive u Srbiji i našoj dijaspori.
Zbog čega Vam se dijaspora najčešće obraća?
– Najviše se javljaju zbog imovinsko-pravnih pitanja, imovine, legalizacije upisa u katastar… Ređe kada je u pitanju briga o njihovim bližnjima koji su ostali da žive u Srbiji. Kao najveći problem se ispostavilo proglašenje pandemije virusa COVID-19, što je znatno otežalo ili potpuno onemogućilo povratak naših ljudi u zemlju. Tada su nas zvali da im pomognemo i tu nam je dobar odnos s ombudsmanima iz drugih zemalja u kojima su naši građani boravili ili bili u tranzitu, dosta pomogao da im olakšamo put.
Radite li na nečemu izvan redovnih poslova?
– Pokrećemo značajan projekat o verskim zajednicama. Suština je da u situaciji kada je gotovo čitav svet upro oči u ukrajinsku krizu napravimo bliži kontakt između nacionalnih zajednica u Srbiji. To smo već uradili u proteklim godinama organizovanjem sastanaka sa savetima svih nacionalnih manjina koje postoje u Srbiji. Okupljali smo ih jednom u tri meseca, svaki put u drugom gradu. Uočili smo da nerazumevanja između vodećih konfesija, Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve, Islamske verske zajednice, Jevrejske i drugih, potiču od nepoznavanja i predrasuda ljudi koje su iz tog nepoznavanja proistekle. Obratili smo se svim poglavarima verskih zajednica i očekujemo odgovore u najkraćem roku kako bismo krenuli s projektom u okviru kojeg ćemo mlade i verujuće ljude upoznavati s pravilima i posebnostima verskih zajednica, jednih prema drugima.
Briga o deci
Šta je cilj tog projekta?
– Cilj je da taj momenat nerazumevanja i predrasuda svedemo na najmanji nivo. To bi se radilo širom Srbije, na predavanjima, putem platformi i okruglih stolova. Ako bi se pridružio neko iz regiona, bilo bi nam drago s obzirom na to da imamo odličnu saradnju sa svim ombudmanima u okruženju. Želimo da potenciramo sličnosti, a ne razlike, odnosno ono što nas spaja, a ne što nas razlikuje kako bi kroz međusobno upoznavanje te predrasude nestale. Iskustvo u radu s nacionalnim savetima nam govori da su mnoge predrasude pale.
Na koji način se zalažete se za zaštitu dece?
– Krenuli smo u taj ogroman projekat i idemo pažljivo kako bismo ga izveli do kraja i postigli rezultate. Možda će neko reći da je preambiciozan, ali to je naš posao. Radi se o zaštiti dece. Podržavamo sve napore države da pomogne u povećanju nataliteta, problemu koji muči ne samo Srbiju već i celu Evropu gde se broj stanovnika smanjuje, a stanovništvo je sve starije. Međutim, isticali smo više puta zalaganje, ne samo za povećanje broja dece, već i da ona u potpunosti budu zaštićena, što u mnogim segmentima nisu.
Na šta konkretno mislite kad kažete da najmlađi nisu potpuno zaštićeni?
– Daću vam primer kontakta sa decom iz osnovne škole koja su dve tri-godine zbog pandemije bila usmerena na internet i na takav način komunikacije u obrazovanju. Vidimo da postoje ozbiljni tragovi u njihovom obrazovanju i socijalizaciji, odnosno kontaktu sa vršnjacima. U vremenima kad su mališani izloženi svakoj vrsti pritisaka, a najčešće putem medija, možemo da vidimo da najčešće ne komuniciraju verbalno, već gledaju u svoje mobilne telefone ili im se određeni sadržaji nekritički serviraju. Naš cilj je da to ispravimo.
Kako ćete to učiniti?
– Prvo, da edukacijom onih koji sa decom imaju kontakt objasnimo šta se dešava. Znači, od jaslica preko škola, pa do porodice i u tom cilju da organizujemo stručnjake koji mogu u tome da pomognu. Uticaćemo i da se pojedini sadržaji u sredstvima masovnih komunikacija izmene. Napravili smo već prvi korak, dali predlog izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru kojim tražimo da pored javnog mesta koje se štiti bude dodat termin „javni prostor“ kako bi se drastično kažnjavalo vređanje putem društvenih mreža. Znači, niko ne može da, od kuće, sakriven iza svog monitora, vređa bilo koga a da ne bude sankcionisan. Tu smo naveli i povrede novinara jer je porastao broj napada na njih. Preovlađuju diskreditacije i vređanja, a kao kvalifikativ smo uzeli teži oblik vređanja putem društvenih mreža.
Muke izbeglica
Kako je došlo do toga da pozovete ombudsmane Rusije i Ukrajine na sastanak radi dogovora o načinima zaštite svih ljudskih prava građana na istoku Evrope?
– Nastupio sam bez pretenzije da se iko iz institucije ombudsmana postavlja kao neki arbitar u tom sukobu koji nažalost postoji već samo s jednom željom da se zajedničkom saradnjom pomogne svim ljudima čija su ljudska prava ugrožena, a prvenstveno pravo na život. Da se posreduje i da im se pomogne da svi problemi kod kojih ombudsmani mogu da pomognu, budu rešeni. Kako imam dobre odnose sa tim kancelarijama, inicirao sam sastanak, pošto sam prvenstveno smatrao da ako bi neko u Evropi imao moralno pravo i obavezu da potencira tu dobronamernost, to smo mi koji smo kroz sve to prošli. Nažalost, ne mislim samo na Srbiju već na prostor bivše SFRJ pogođene sukobom devedesetih i upotrebio sam kolokvijalni izraz „mi dolazimo iz vaše budućnosti“.
Kakvi su rezultati Vaše inicijative?
– Uspeo sam da napravim konekciju da pomognem njihovim građanima bez obzira na to da li su Ukrajinci ili Rusi, mada su pretežno građani iz Ukrajine koji su utočište od sukoba našli u Srbiji, bilo da duže borave ili su u tranzitu. Obećao sam ombudsmanki Ukrajine i obišao kampove u kojima se nalaze izbegli, razgovarao sa njima, uglavnom sa ženama i decom. Uz pomoć Komesarijata za izbeglice i naše institucije, mnogi njihovi problemi su rešeni. Na adekvatan način su smešteni, život im je organizovan kako žele i vreme popunjavaju raznim sadržajima.
Da li su kolege iz Ukrajine i Rusije od vas nešto tražile?
– Koleginica iz Ukrajine mi je naročito naglasila jednu stvar. Zamolila me je da obratim pažnju zbog moguće trgovine ljudima koja se u ovakvim situacijama multiplikuje, a posebno kada su u pitanju žene i deca jer su oni najugroženiji. Ulažemo napor da pomognemo da se spreči trgovina ne samo na našoj teritoriji već i u državama bivše SFRJ i šire sa čijim ombudsmanima imamo dobru saradnju.
Dani ombudsmana
Pomenuli ste da u cilju pomoći građanima putujete po Srbiji.
– Od početka mandata sam organizovao Dane ombudsmana. Obraćamo se lokalnim zajednicama, tako što kontaktiramo prvo građane, a razgovore sa njima organizujemo putem lokalnih domova kulture ili biblioteka. U mnogim od tih ustanova postoji i direktna mogućnost veze linkom sa Zaštitnikom građana čije je sedište u Beogradu. Imamo i dve odvojene kancelarije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Mi kontaktiramo lokalnu samoupravu i NVO u tim mestima, ali i medijske kuće zainteresovane da sa nama razgovaraju o svemu što ih zanima u našem radu, kao i da pitaju građane na šta se najčešće žale u svojim lokalnim zajednicama.
Opravdali poverenje
Na koji ste svoj rezultat najponosniji?
– Na rezultate istraživanja više NVO, posle prvog udara korone, prema kojima su građani istakli instituciju zaštitnika građana kao onu kojoj bi se u slučaju problema prvoj obratili. To dobija na značaju kad se uzme u obzir da su u klasifikaciji istraživanja bile zastupljene zvanične ustanove i državne uprave, odnosno zdravstvene ustanove, policija, pravosuđe, centri za socijalni rad i NVO sektor. To je rezultat na koji sam zaista ponosan.
Pomoć za „najosetljivije“
Koju biste zajednicu na osnovu dosadašnjeg iskustva u radu okarakterisali kao najobespravljeniju i koliko uspevate da im pomognete?
– Najčešće su to zajednice koje nazivamo najosetljivijim. Tu spadaju mnoge, od nacionalnih gde bih prvenstveno istakao Rome do posebnih grupa kao što su invalidi, odnosno lica s posebnim potrebama, slabovidi, teško pokretni, što je naročito imalo značaj u vreme pandemije. Ne mogu da izvojim nijednu zajednicu za koju bih rekao da joj treba pomoći više nego drugima jer pokušavamo da rešimo sve njihove probleme. Koliko uspevamo, treba njih pitati, ali mislim da smo u mnogo čemu uspeli.
Najviši status
Šta donosi A status koji je u decembru 2021. godine dobila institucija zaštitnika građana?
– Kao nacionalna institucija za ljudska prava, imaćemo i narednih pet godina najviši A status koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalnih institucija za ljudska prava, što će doprineti efikasnijem radu i daljem jačanju naše nezavisne državne institucije. Potkomitet za akreditaciju GANHRI je, na osnovu svih stručnih kriterijuma koje smo ispunili, odlučio da nas ponovo akredituje statusom A koji imamo od 2010, a ovakva odluka je logičan je rezultat stručnog i efikasnog rada zaštitnika građana prethodnih godina.
