U Dortmundu je održan prvi memorijalni turnir Živiš, u znak sećanja na Momira Bulatovića Mimija, nekadašnjeg golmana FK Drina, koji je preminuo prošle godine. Stevo Radmilović, Dragan Džajić i Jovan Smiljić su rešili da sačuvaju od zaborava svog pokojnog kuma i drugara i može se reći da su u tome potpuno uspeli. Turnir je okupio 11 ekipa, a došli su i brojni posmatrači koji su time pokazali da Mimijeva porodica nije sama. Na sportskim terenima na kojima je igran fudbal našlo se više od 500 Mimijevih prijatelja i poznanika.
Stevo Radmilović kaže za „Vesti“ da su došli fudbaleri timova Tesaloniki iz Esena, „Nikola Tesla“ iz Hagena, Orlovi iz Halvera, Smederevci iz Verdola. Iz Dortmunda je bilo najviše ekipa, čak sedam – FK Prijatelji, FK „Dušan Silni“, FK Ozren, Kozina imobilijen, KUD „Nemanjići“, KUD Srbija i Elementenbau.
– Na terenu smo videli fer igru, a svi prisutni su pokazali kako se dobrom voljom i poštovanjem sve postiže. Mimijevoj porodici je uručen sav prihod sa turnira. A iako rezultat nije bio u prvom planu, red je da napomenem da su najuspešnije bile ekipe Kozina imobilijen, Ozren, „Nikola Tesla“ i Tesaloniki. Sve u svemu turnir je bio baš onakav na kakvim je Mimi sa radošću kao najbolji golman učestvovao. U radnom timu na stadionu posebno se istakla Tatjana Dugandžija Momić, zatim članovi FK Prijatelji i KUD Srbija. Posebna zahvalnost na trudu i zalaganju u realizaciji turnira svim donatorima, članicama Kola srpskih sestara parohije dortmundske, Vladi Srijemcu, predsedniku i svim članovima KUD Srbija, kao i braći Radojčić, Draganu Džajiću i Jovanu i Ljiljani Smiljić – navodi Radmilović.
Predrag Radojčić ističe da Mimija pamti kao plemenitog i dobrodušnog čoveka od koga niko nikad nije čuo ružnu reč.
– Mi iz fudbalskog kluba Drina tražili smo golmana, pošto smo imali nameru da se kvalifikujemo u viši rang takmičenja. Bili smo presrećni kada smo saznali da će nam se Mimi priključiti i braniti boje našeg kluba. Za nas iz Drine bio je to neprocenjiv gest, s obzirom na to da je bio u najvećoj formi. Mogao je daleko više da se vine jer je bio veoma dobar golman, ali on se odlučio za svoje jato i mi smo uz njegovu pomoć tri puta ulazili u viši rang takmičenja. Bio je drag i miran. Bili su nam velika čast i ponos da smo s Mimijem proveli mnogo godina. Bila je to ljudina, primeran sportista i čovek. Bio je i ostao naš anđeo čuvar koji nas je prerano napustio, ali ostaće večno u našim srcima.
Tatjana Dugandžija Momić kaže da su naši ljudi još jednom potvrdili da ih tuga okuplja poput sreće.
– Poklonili smo se senima našeg prijatelja Mimija. Sazvao nas je Stevo, svi smo se uključili brzo, rado i velikodušno. Dokazali smo da se humanost u našem narodu još piše velikim slovom. Organizovali smo i prodajne štandove pića, hrane i poslastica, a prihod je uručen supruzi i deci preminulog prijatelja. Iako je povod bio tužan, sećanje na dragog Momira Bubotića nam je ugrejalo srce.
Dejanov peh
Iako je na terenu sve bilo u duhu fer-pleja, Dejan Simić, igrač Orlova iz Havijera, povređen je u tokom turnira i završio je u dortmundskoj bolnici. Dejan je operisan i prema informacijama iz bolnice, oseća se dobro.
Omiljen i van Dortmunda
Miomir Bubotić je rođen 1977. u Banjaluci gde je živeo do svoje 16 godine. Roditelji su odlučili da sina dovedu u Dortmund, gde su godinama radili. Miomir se ubrzo integrisao u društvo vršnjaka i počeo aktivno da igra fudbal. Skoro dve decenije bio je standardni golman srpskog kluba Drina.
– Živeo je za fudbal i na terenu je stekao mnogo prijatelja i kumove. Svi su ga uvažavali i cenili. Bio je poznat i omiljen i van Dortmunda, naročito poznat i prepoznatljiv po nadimku Mimi. Oženio se i stekao potomke Nikolinu (16) i Marka (12) koji je krenuo očevim stopama što se fudbala tiče – navodi Radmilović.
