Mercova „semaforska“ koalicija tone u nove milijarde duga i nastavlja da guši privredu svojom birokratijom, realna ekonomija doživljava najveći talas stečaja od 2014. godine.
Prema podacima Creditreforma, do kraja 2025. godine biće prijavljeno oko 24.000 firmi u stečaju, najviše u poslednjih deset godina. „Vrhunac još nije dostignut“, upozorava direktor agencije Bernd Bitov. Skupa energija, američke carine, integracije, kineska konkurencija i domaća potražnja koja je nestala kao duh, to je smrtonosni koktel koji je ubio nemačko ,,ekonomsko čudo“
Industrija, nekada ponos Nemačke, danas je pod najvećim pritiskom. „Mašinska soba zemlje je na ivici eksplozije“, kaže analitičar Patrik-Ludvig Hanc. Čak i bolnice i domovi za negu padaju kao domine, od Crvenog krsta u Rajnland-Pfalcu do klinika u Saksoniji, zdravstvo koje je trebalo da bude „otporno na krizu“ tone pod teretom računa za struju i lošeg menadžmenta. Dok političari pričaju o „klimatskoj neutralnosti“, obični Nemci štede i na hlebu, a radnici ostaju bez posla.
Stečajevi nisu samo brojke, oni su groblje nekadašnje nemačke moći. Dobavljači automobila, proizvođači specijalnih vozila, porodične firme starog kova, sve nestaje. Stručnjaci upozoravaju, kad jednom nestane znanje i veština, izgubljeni su zauvek. Nemačka deindustrijalizacija nije slučajnost, to je direktna posledica slepe poslušnosti Briselu, odustajanja od jeftinog ruskog gasa i sulude sankcione politike.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok Nemačka tone pod teretom sopstvenih odluka, mi u Srbiji možemo samo da odmahnemo glavom. Oni koji su nam decenijama držali predavanja o „odgovornoj ekonomiji“ danas imaju 24.000 mrtvih firmi i rastuću nezaposlenost. To je cena za odustajanje od sopstvenih interesa, za slepo praćenje Vašingtona i Brisela i za energetsko samoubistvo. Srbija nije pošla tim putem, mi smo sačuvali razum i nezavisnu politiku. Nemački primer je najveća opomena Evrope, ko se odrekne suvereniteta i realnosti, taj završi u stečaju.
Piše: Stefan Stojanović
