Kristofer Bejs je pisac i urednik na portalu Catster i vlasnik mešanke ruske plave mačke koju je nazvao Olga.
Bejs uživa da piše o mačkama i brine o Olgi koja se od njega ne odvaja. On radi od kuće, ali s vremena na vreme postavlja sebi, ali i drugim zaposlenim vlasnicima mačaka pitanja koja se tiču zajedničkog svakodnevnog života vlasnika i kućnog ljubimca, kako u kući, tako i na poslu.
Neke kompanije dozvoljavaju zaposlenima da dovode svoje pse na posao, ali vrlo malo poslodavaca ukazuje gostoprimstvo mačkama.
Većina zaposlenih „na daljinu“, uključujući i Bejsa i njegove kolege, uživaju u tome da njihove mačke provode radno vreme sa njima u kućnim kancelarijama.
Iako mačke skaču po tastaturama, prekidaju video-konferencije i napadaju nežive objekte na monitorima, oni tvrde da su srećni što provode dane sa njima.
Da li prisustvo mačke na poslu ima dobre strane
Osim zaposlenih koji su alergični na mačke, većina kancelarijskih radnika bila bi srećna zbog mačijeg društva.
Pošto su mačke nepredvidive i ponekad napadaju iz čista mira, sigurno je da će radni dan zahvaljujući njima biti veoma zabavan.
Samo pogled na mačku koja se penje uz nečiju nogavicu ili dok skače sa stola na sto će izazvati smeh i opustiti zaposlene. Teško je ostati ozbiljan kad vidite mačku kako pokušava da se provuče kroz roletne ili se penje uz zid kancelarije.
Nekima će mačka poremetiti fokus, ali nekoliko izgubljenih minuta s njom manje je štetno za posao nego ozlojeđenost na radnom mestu.
U mnogim zemljama, pre nego što vlasnik dovede mačku u kancelariju, mora doneti na uvid potvrdu o vakcinama i sterilizaciji, a mačka može doći u prostorije poslodavca ukoliko nije bolesna i nema spoljašnje ili unutrašnje parazite. Agresivne i hiperaktivne mačke treba kontrolisati i obratiti pažnju na njihove higijenske potrebe u kancelarijskom prostoru.
Mačka je poznata terapeutska životinja, pogotovo zaposlenima koji imaju važne sastanke.
Koji su nedostaci dovođenja mačke na posao
Autor teksta kaže da bi članak o nedostacima dovođenja mačaka u kancelariju bio veoma dugačak, ali je pristrasan, jer iz svoje kućne mezimice Olge crpi optimizam dok radi. Neke mačke vole da „napadaju“ kompjuterske miševe, a ako im se to dopadne, mnogi miševi i zaposleni koji njima barataju mogu biti povređeni ili ometeni u radu.
Mačka Kristofera Bejsa nije pogodna za svakodnevni odlazak u kancelariju iz više razloga: kako kaže njen vlasnik, ona ujutro dugo spava, a popodne postaje veoma nestrpljiva zbog gladi i sve u svemu, njeno ponašanje liči na ono po kome je poznat tasmanijski đavo. Jer, Olga bi najverovatnije oborila porodične slike i šoljice za kafu sa stolova, naoštrila kandže na nogama zaposlenih i možda napravila haos i još neke loše poteze u sobi za relaksaciju, pa bi bila izbačena, a Bejs bi najverovatnije „popio“ otkaz. Sreća je, kako Bejli piše u Catsteru, da mu je dopušteno da radi od kuće gde odavno toleriše sve Olgine nestašluke.
