Kada se često govori o zaboravu i kratkom pamćenju naroda, jedna dirljiva anegdota iz Valjeva podsetila je na dugove koji se ne zaboravljaju. Poljskoj delegaciji u kafe-restoranu „Corner“ konobar je odbio da naplati račun uz objašnjenje da „nijedan Poljak ovde ne plaća“, jer je sve unapred platio Ludvig Hiršfeld, pre više od jednog veka. Time je još jednom potvrđeno da se dobročinstvo pamti duže od istorijskih udžbenika.
Ovaj znameniti poljski lekar i bakteriolog bio je jedan od pionira moderne medicine. Još 1910. godine dokazao je da se krvne grupe nasleđuju, čime je postavio temelje za kasnije utvrđivanje očinstva i transfuzijsku medicinu. Uveo je i danas važeći sistem oznaka krvnih grupa: 0, A, B i AB, kao i pravila njihovog nasleđivanja, čime je trajno zadužio čovečanstvo.
Za Srbiju, međutim, Hiršfeld nije bio samo naučnik već i saborac. U jeku epidemija 1915. godine, kada je Valjevo bilo sinonim za bolest i smrt, napustio je sigurnost Švajcarske i dobrovoljno došao da pomogne srpskom narodu. Zajedno sa suprugom, lekarkom Hanom, lečio je obolele, suzbijao zaraze i podučavao lekare. Delio je sudbinu srpske vojske, prošao povlačenje preko Albanije i nastavio rad na Krfu i u Solunu.
Njegov naučni doprinos tada je imao i neposredan spasilački učinak. Proizveo je vakcinu protiv tifusa, paratifusa i kolere, kojom je vakcinisano više od 110.000 srpskih vojnika. Zahvaljujući tome, vojska se vratila u otadžbinu bez razornih epidemija. Za svoj rad odlikovan je i unapređen u čin pukovnika.
Sudbina mu kasnije nije bila naklonjena. Tokom Drugog svetskog rata, kao Jevrejin, završio je u varšavskom getu, gde je jedva izbegao deportaciju u logor. Uprkos tragediji i ličnim gubicima, posle rata nastavio je da doprinosi medicini u Poljskoj.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas, njegova bista u Beogradu i poštanska marka sa njegovim likom svedoče o zahvalnosti Srbije. A možda još snažnije, jedna neplaćena kafa u Valjevu govori da se neka dugovanja ne mere novcem, već čašću i pamćenjem.
Piše: Stefan Stojanović
