Levičarski ekstremisti bacili su masnu kiselinu u hrišćanski kafić „Stej“ u Lajpcigu, pričinivši štetu procenjenu na oko 20.000 evra i primoravši vlasnike da lokal privremeno zatvore. Ovo je već 24. napad na isti objekat od njegovog otvaranja 2023. godine – razbijani su prozori, ispisivani uvredljivi grafiti, farbana fasada i sprovođeno kontinuirano zastrašivanje. O svemu su izveštavali nemački mediji poput Apolo njuz, Junge frajhajt, kao i sam portal kafića.
Gradske vlasti Lajpciga odbijaju da ove incidente okarakterišu kao napad na slobodu veroispovesti. Po njihovom tumačenju, motivi napada vezani su za „stavove o homoseksualnosti“, a ne za veru kao takvu, pa prema zvaničnom stavu ne postoji ugrožavanje verskih sloboda u gradu. Time se međutim, šalje poruka da su hrišćanski pogledi na porodicu i brak legitimna meta nasilja, dok se napadači zaklanjaju iza parole borbe protiv „fundamentalizma“. Kafić koji vodi evangelistička zajednica „Zil čerč“, otvoren je kao mesto susreta za sve, ali je izložen sistematskom pritisku jer odbija da se povinuje dominantnoj ideologiji.
Policija vodi istrage pod oznakom levog ekstremizma, ali većina slučajeva ostaje bez epiloga. Umesto jasne zaštite žrtava, vlasti umanjuju ozbiljnost problema i time, makar posredno, normalizuju nasilje. Ovakav odnos pokazuje koliko je selektivna takozvana tolerancija – nasilje nad onima koji se ne uklapaju u liberalni narativ postaje prihvatljivo sredstvo pritiska.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok se svaka kritika proglašava mržnjom, fizički napadi na one koji zastupaju tradicionalne vrednosti ostaju manje ozbiljni i bez ozbiljnih posledica. Sloboda vere i mišljenja nema smisla ako važi samo za podobne, a nasilje se koristi kao alat za ućutkivanje onih koji odbijaju da se povinuju.
Piše: Stefan Stojanović
