U Sarajevu, 12. februara 2026. godine, u centru na Marijinom dvoru, tramvaj Gradskog saobraćajnog preduzeća GRAS iskočio je iz šina, probio stanicu i završio na glavnoj saobraćajnici. U nesreći je poginuo 26-godišnji Erdoan Morankić, a 17-godišnjoj devojci je amputirana noga i nalazi se u teškom kritičnom stanju i životno je ugrožena, dok su još tri osobe teško povređene. Istog jutra na Ilidži stari tramvaj udario je u novi. Srećom, tada nije bilo žrtava. Dve teške nezgode u jednom danu otvorile su pitanje da li je reč o slučaju ili o dugogodišnjem sistemskom nemaru.
Građani Sarajeva reagovali su ogorčeno i sa strahom. Na društvenim mrežama i portalima nižu se poruke: „Da li su tramvaji ispravni?”, „Kočnice ne rade godinama!”, „Koliko još ljudi treba da strada?”. Ove reči pokazuju duboko nepoverenje prema sistemu koji, po oceni mnogih, više ne štiti bezbednost građana.
Optužbe su ozbiljne. Ukazuje se na zastareli vozni park – tramvaji iz sedamdesetih i osamdesetih godina i dalje su u saobraćaju. Pominju se loše održavanje i sumnje u netransparentne tendere za nabavku delova i vozila iz Turske i Kine, koja su se, prema tvrdnjama, pokazala kao nekvalitetna. Dok su se uprave smenjivale, obećanja o modernizaciji ostajala su bez vidljivih rezultata, a tehnički problemi su se ponavljali.
Zahtevi građana su jasni: hitni nezavisni tehnički pregledi svih tramvaja, potpuna revizija poslovanja GRAS-a, smene rukovodstva i utvrđivanje odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo. Pominju se i ostavke ministra saobraćaja, gradonačelnika i članova kantonalne vlade.
Deo javnosti izražava saosećanje prema vozaču A. K. (1978), navodeći mogućnost šoka ili preopterećenja. Ipak, većina traži širu odgovornost. Ako istraga pokaže da su tehnički propusti i ljudski faktor zajedno doveli do tragedije, odgovornost ne sme stati na jednom imenu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova nesreća prevazilazi okvir saobraćajnog incidenta. Ona je upozorenje na stanje javnog sistema i pitanje da li su bezbednost i održavanje godinama bili potisnuti u drugi plan. Sarajevo danas oplakuje Erdoana Morankića, ali istovremeno zahteva odgovore i promene.
Tragedije ne smeju biti povod samo za kratkotrajnu raspravu. Ako se utvrdi da su godinama zanemarivane bezbednosne obaveze, onda odgovornost mora biti jasna i konkretna. Građani imaju pravo na siguran javni prevoz. Svako odlaganje reformi značilo bi nastavak rizika po živote onih koji svakodnevno koriste gradski saobraćaj.
Piše: Stefan Stojanović
