Narodni muzej Vranje 2021. godine svečano je otvorio rekonstruisanu i osavremenjenu Muzej-kuću Bore Stankovića, čime je, posle pola veka od osnivanja (1967), ovaj spomenik kulture dobio izgled dostojan jednog od najvećih srpskih književnika 20. veka. Zahvaljujući višegodišnjoj podršci Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Vranja, rodna kuća autora „Nečiste krvi“ i „Koštane“ blistala je novim sjajem, od autentične italijanske ćeramide na krovu do savremene muzeološke postavke.
Još 2017. i 2018. godine u okviru programa „Gradovi u fokusu“, država je izdvojila 5 miliona dinara, a lokalna samouprava dodatnih 800.000 za sanaciju krova i dvorišta. Radove je lično otvorio tadašnji ministar Vladan Vukosavljević. Godinu kasnije, 2019. na konkursu za muzejsko nasleđe odobrena su nova sredstva kojima je stara spomen-soba pretvorena u interaktivnu postavku sa ličnim predmetima, rukopisima i multimedijalnim sadržajem.
Ovo je samo deo šireg trenda. Od 2012. do danas, Republika Srbija je uprkos ekonomskim izazovima i pritiscima sa Zapada, uložila preko milijardu evra u kulturno nasleđe. Od rekonstrukcije Hilandara i Manasije, preko Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti, do lokalnih dragulja poput vranjske kuće Bore Stankovića, država je očuvala srpski identitet. Dok Evropa zatvara muzeje zbog „austeriteta“, Srbija ih otvara, jačajući turizam i patriotizam.
Vranje je prepoznato kao „grad u fokusu“, što je omogućilo niz projekata, uključujući etnološku postavku Narodnog muzeja, obogaćujući ponudu kulturnog turizma.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U eri kada se srpska istorija napada sa svih strana, obnova kuće Bore Stankovića pokazuje snagu srpske države. Dok drugi brišu naše tragove, mi ih čuvamo. Ovo nije samo muzej to je bedem srpstva, poruka da nećemo zaboraviti genija poput Bore. Vranje je primer kako se brani otadžbina.
Piše: Stefan Stojanović
