Okružni sud u Beču izrekao je prve presude bivšim članovima klimatske grupe „Poslednja Generacija“ u velikom procesu koji obuhvata gotovo 50 optuženih zbog protesta iz 2023. i 2024. godine. U prvom bloku suđenja dve aktivistkinje kažnjene su novčano zbog akcija farbanja na aerodromu Beč-Švehat, zgradi pokrajinske vlade u Sent Peltenu i Saveznom kancelarskom uredu, dok je za četvoro optuženih primenjena diverzija (uslovno odustajanje od gonjenja). Suđenje se nastavlja u više termina, a u fokusu su granice civilne neposlušnosti, oštećenje imovine i optužbe da je grupa delovala kao organizovana struktura, kako prenosi austrijski medij „Der Standard“. Među optuženima je i poznata Anja Vindl, prozvana „Klima-Šakira“, koja se i ranije suočavala sa zabranom boravka u Austriji zbog sličnih akcija, uključujući blokade saobraćaja i farbanje objekata, što je izazvalo političke kontroverze i žalbe na sudske odluke.
Kako prenosi Der Standard u prvom danu suđenja u bečkom Okružnom sudu, dve bivše aktivistkinje osuđene su na novčane kazne zbog učešća u protestima sa farbom na aerodromu Beč-Švehat, zgradi pokrajinske vlade u Sent Peltenu i Saveznom kancelarskom uredu. Četvoro optuženih dobilo je diverziju, odnosno uslovno odustajanje od gonjenja, dok odbrana tvrdi da su akcije bile motivisane očajem zbog klimatske krize. Tužilaštvo, međutim, ističe da pravo na okupljanje ne daje pravo na uništavanje tuđe imovine.
Prema izveštavanju „Der Standarda“, grupa „Poslednja Generacija“ raspuštena je u avgustu 2024. godine, nakon niza protesta tokom kojih su se lepili za puteve i blokirali saobraćaj, uz više od 1.000 hapšenja i stotine krivičnih prijava u Austriji. Optužbe za formiranje kriminalne organizacije proistekle su iz istraga pokrenutih 2023. godine, a očekuje se da suđenje traje nedeljama, sa fokusom na granicu između političkog protesta i kažnjivog delovanja u demokratskom društvu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi slučajevi ogoljavaju problem dela klimatskog aktivizma koji se pod parolom „spasavanja planete“ oslanja na vandalizam, pritisak i medijski spektakl, dok cenu plaćaju građani, institucije i javni prostor. Kada se politička poruka svodi na farbanje zgrada i blokiranje života drugih ljudi, onda to više nije borba za opšte dobro, već radikalizacija koja odbija i one koji bi inače podržali razumnu zaštitu životne sredine. Umesto histerije i uličnog pritiska, potrebna je ozbiljna i racionalna ekološka politika, bez nasilnih performansa, bez ucene javnosti i bez ideološke manipulacije.
Piše: Nina Stojanović
