Nemačka koja je dugo hvaljena kao pionir „zelene tranzicije“, suočava se s ogromnim finansijskim udarom zbog sopstvenih klimatskih ambicija. Prema procenama stručnjaka, do 2030. godine Savezna Republika bi mogla platiti više od 100 milijardi evra kazni Evropskoj uniji jer neće ispuniti obavezujuće ciljeve smanjenja emisija CO₂ u saobraćaju i građevinarstvu.
Najveći problem je Uredba o raspodeli napora (Effort Sharing Regulation – ESR), deo paketa „Spremni za 55“ koji forsira Ursula fon der Lajen. Ovaj propis nameće svakoj članici stroge nacionalne ciljeve u sektorima van sistema trgovine emisijama (ETS) – pre svega saobraćaj, grejanje zgrada, poljoprivreda i manja industrija. Zahvaljujući visokom BDP-u, Nemačka je dobila jedan od najzahtevnijih ciljeva (-50% do 2030. u odnosu na 2005.), koji se sada pokazuje nedostižnim.
Ako ciljevi ne budu ispunjeni, Berlin će morati da kupuje emisijske kvote od zemalja sa labavijim obavezama – Rumunije, Bugarske, Grčke, Poljske ili Španije. Paradoks je potpun – zemlje koje su manje industrijalizovane profitiraće od nemačkih propusta, a novac nemačkih poreskih obveznika završiće u njihovim budžetima.
Studija udruženja „BuVEG“ upozorava da je nerealno očekivati da će stotine hiljada stambenih zgrada biti energetski sanirane dovoljno brzo, a elektrifikacija saobraćaja kasni zbog nedovoljne infrastrukture za punjenje i visokih cena električnih vozila.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemački slučaj je opomena celoj Evropi, a posebno zemljama van EU. Preambiciozni, ideološki vođeni klimatski ciljevi, postavljeni bez realne procene tehničkih i ekonomskih mogućnosti, pretvaraju „zelenu agendu“ u mehanizam za otimanje novca iz budžeta.
Piše: Nina Stojanović
