Od 1. aprila 2026. godine u Austriji je ponovo dozvoljeno povećanje kirija posle višegodišnje stroge kontrole. Kako prenosi bečki „Der Standard“, nova referentna vrednost za starije stanove porasla je u svim pokrajinama, dok kod ugovora sa indeksnom klauzulom zakupnine mogu da porastu i do 3,3%. Vlasti tvrde da su mere ograničene, hiljade stanara, među njima i veliki broj Srba suočava se sa novim troškovima koji direktno pogađaju kućni budžet.
Najveći udar osetiće zakupci starijih stanova. U Beču referentna vrednost raste sa 6,67 na 6,74 evra po kvadratnom metru, u Donjoj Austriji sa 6,85 na 6,92 u Štajerskoj sa 9,21 na 9,30, a u Forarlbergu sa 10,25 na 10,35 evra. Prema Petom zakonu o kontroli zakupnina, ove vrednosti se ne usklađuju u potpunosti sa inflacijom, već samo delimično, što stanodavcima omogućava ograničeno, ali ipak realno povećanje prihoda.
Na otvorenom tržištu, ukoliko ugovor sadrži klauzulu o indeksaciji, povećanje može iznositi najviše 3,3 % jednom godišnje. Inflacija do tri procenta prenosi se u celosti, a iznad toga samo polovina. Povećanje mora da bude najavljeno u pisanoj formi najmanje 14 dana unapred, dok bez indeksne klauzule nije ni dozvoljeno. U slučaju sumnje na zloupotrebu, zakupcima se savetuje da se obrate udruženjima stanara.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Iako se u Austriji ovo predstavlja kao „kontrolisano“ i „umereno“ povećanje za hiljade naših ljudi koji tamo žive i rade to je još jedan tihi udar na ionako opterećene porodične budžete. Većina Srba iznajmljuje stanove i radi u sektorima sa nižim primanjima – građevini, ugostiteljstvu, nezi starih i bolesnih. Svaki dodatni evro za kiriju znači manje novca za hranu, školovanje dece. Umesto da snažnije štiti zakupce u vreme visokih troškova života, austrijska politika postepeno popušta i ide naruku vlasnicima nekretnina.
Piše: Nina Stojanović
