Nemački kancelar Fridrih Merc izazvao je buru reakcija zahtevom da svi korisnici interneta nastupaju pod pravim imenom, što bi prema kritičarima, ozbiljno ugrozilo slobodu izražavanja i pravo na anonimnost – ključne elemente otvorenog demokratskog dijaloga. Kako prenosi nemački bilten „Drugačija perspektiva ujutru“, u tekstu urednika prava i politike „NZZ-a“ Sebastijana Langea, Mercov predlog pokazuje ozbiljno nerazumevanje digitalnih sloboda, jer bi proizveo „zastrašujući efekat“ i odvratio ljude od kritičkog govora iz straha od odmazde. „NZZ“ navodi i da je stranka CDU na konferenciji u Štutgartu tiho odbacila ovu ideju, čime je Merc pošteđen daljeg političkog blama.
Mercove reči, izgovorene na političkom događaju povodom Pepeljne srede (prvi dan posta u katoličkom kalendaru) u Triru, bile su nedvosmislene: „Želim da vidim prava imena na internetu, želim da znam ko govori“, prenosi Lange, ocenjujući da takav stav direktno zadire u građanske slobode. Prema izveštaju „NZZ-a“, anonimnost na internetu štiti uzbunjivače, aktiviste i građane od mogućih posledica – poput Iranca koji iz Nemačke objavljuje snimke protesta bez straha za porodicu, ili zaposlenog koji ukazuje na korupciju u firmi.
Mercov argument o borbi protiv „mržnje i podsticanja“ na prvi pogled zvuči prihvatljivo, ali „NZZ“ upozorava da je reč o nejasnoj formulaciji koja može poslužiti i za gušenje legitimne kritike. Kako se navodi, „mržnja“ nije automatski kažnjiva, sve dok ne preraste u klevetu i poziv na nasilje ili linč, pa se ovakve formulacije lako mogu zloupotrebiti za širenje cenzure.
Lange dodatno ukazuje na Mercovu „drskost“ kada političare i građane stavlja u isti položaj, uz poruku da političari debatuju pod punim imenom „bez vizira“, pa bi to trebalo da važi za sve. „NZZ“ ističe da se time zanemaruje očigledna neravnoteža moći: građani mogu strahovati od posledica ako javno kritikuju vlast, dok anonimnost omogućava ravnopravniji javni prostor.
Bilten podseća i na presudu Saveznog ustavnog suda iz 1983. godine o pravu na informativno samoopredeljenje, u kojoj se upozorava upravo na „zastrašujući efekat“ i moguću samocenzuru građana. Prema oceni „NZZ“, Mercov predlog bi verovatno pao i na sudu, jer je pravno upitan, politički nepromišljen i ne nudi garanciju da bi zaista smanjio uvrede i govor mržnje na mrežama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Predsednik Aleksandar Vučić pokazao je zrelo i principijelno državničko držanje kada je odgovarajući na direktno novinarsko pitanje o predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca za obavezno korišćenje pravih imena na internetu, nedvosmisleno poručio da Srbija neće slediti taj put i da neće uvoditi takvu meru. Ovom izjavom predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da štiti slobodu govora kod novinara, aktivista, ali i građana. Mercov zahtev, prema brojnim kritičarima uključujući i „NZZ“, nosi rizik od samocenzure i gušenja otvorenog diskursa.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
