Australija je 10. decembra 2025. zabranila društvene mreže mlađima od 16 godina, i time postala prva država sa takvim zakonom. Vlasti su meru donele zbog brige za mentalno zdravlje i bezbednost dece na internetu. Svetska javnost sada prati ovaj potez, dok više evropskih zemalja već razmatra uvođenje sličnih pravila.
Debata se proširila na svakodnevni život bez digitalnih platformi. Roditelji primećuju da deca češće borave napolju, a surf klubovi i lokalna okupljanja beleže veći broj mladih. Ipak, sprovođenje zakona otežava činjenica da tinejdžeri masovno zaobilaze restrikcije tako što otvaraju nove naloge sa lažnim datumima rođenja, jednostavno ignorišu upozorenja na aplikacijama ili koriste slabosti sistema za verifikaciju koji ih, putem selfija i veštačke inteligencije, često pogrešno procenjuju kao starije osobe.
Podršku strožim pravilima dodatno su učvrstile porodične tragedije, ali i strah roditelja od ekstremnih sadržaja, poput snimaka nasilnih napada koji brzo preplave mreže. Majka dečaka koji je pretrpeo vršnjačko nasilje postala je ključna zagovornica zakona, dok drugi roditelji u zabrani vide priliku da vrate porodično vreme i osiguraju da deca fokus prebace na obaveze poput domaćih zadataka. Ipak, mišljenja o tome ko zapravo snosi odgovornost ostaju podeljena, jer i sami mladi ukazuju na licemerje odraslih koji su neprestano na telefonima, dok se dugoročni efekti ovog pokušaja države da preuzme kontrolu nad digitalnim odrastanjem tek iščekuju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Australijski model pokrenuo je lavinu u Evropi, gde Španija, Francuska i Velika Britanija već razrađuju slične restrikcije. Austrija i Portugal planiraju granicu na 14 i 16 godina, dok Danska, Norveška, Slovenija, Grčka i Italija pripremaju zakonske okvire za mlađe od 15 godina. Ove zemlje ubrzano traže rešenja za verifikaciju starosti, težeći strožoj kontroli digitalnog odrastanja na celom kontinentu, a da li ćemo i mi slediti ostale radi mentalnog zdravlja najmlađijih, pitanje je vremena.
Piše: Stefan Bogdanović
