Švajcarska, država koja je decenijama važila za sinonim reda, stabilnosti i funkcionalne vlasti, danas pokazuje koliko se brzo ta slika može urušiti kada vlasti javnu bezbednost podrede ideološkim stavovima. Neodobrena propalestinska demonstracija, održana 11. oktobra 2025. godine u Bernu, pretvorila se u pravi haos – razbijeni izlozi, zapaljeni objekti, napadi na policajce gvozdenim šipkama i pirotehnikom. Račun za saniranje nereda ispostavljen je građanima – tačno 1,1 milion švajcarskih franaka samo za policijsku intervenciju. Taj novac mogao je biti uložen u škole, zdravstvo ili infrastrukturu, ali je potrošen na gašenje nasilja koje gradske vlasti nisu sprečile na vreme.
Okupljanje je započelo na Bahnhofsplacu, centralnom trgu ispred glavne železničke stanice, gde se preko društvenih mreža spontano okupilo nekoliko hiljada ljudi, bez dozvole i bez ikakvog bezbednosnog plana. Umesto brze reakcije, gradska uprava na čijem čelu je gradonačelnik Alek fon Grafenrid, odlučila je da primeni takozvanu „deeskalacionu strategiju“. U praksi ta strategija se svela na pasivno posmatranje, uz nadu da će se masa sama razići. Ta nada pokazala se kao ozbiljna politička greška.
Kada su maskirani ekstremisti iz takozvanog crnog bloka, uglavnom pristigli iz zapadnih delova zemlje, počeli su da bacaju kamenje, pale vatru pored restorana i direktno napadaju policiju, situacija je već bila van kontrole. Policija je tada bila prinuđena da koristi vodene topove, suzavac i gumene metke, a u višesatnoj akciji identifikovano je više od 500 osoba. Većina je međutim, puštena posle kratke provere, što je dodatno pojačalo utisak nekažnjivosti.
Izveštaj gradske vlade, objavljen sredinom januara 2026. godine, pokušao je da opravda odluku tvrdeći da bi ranije rasterivanje okupljenih izazvalo još veći haos. Kritičari iz policijskih i bezbednosnih krugova ukazuju međutim, da je upravo takva popustljivost omogućila nasilnicima da preuzmu kontrolu nad skupom. Kantonalna policija već mesecima zahteva uvođenje posebnog zakonskog člana koji bi omogućio preventivno rasterivanje neodobrenih okupljanja. Takva mera postoji u drugim švajcarskim gradovima, ali u Bernu gde levica i zeleni imaju snažan politički uticaj, do sada nije naišla na podršku.
Ovaj slučaj prevazilazi pitanje finansija. On otkriva duboku krizu upravljanja i vrednosti, u kojoj je strah od političkih etiketa jači od obaveze da se zaštite građani i njihova imovina. Dok radni ljudi plaćaju sve veće poreze, a mala preduzeća trpe posledice vandalizma, političke strukture i dalje opravdavaju nasilje pozivajući se na „slobodu izražavanja“.
Da problem nije izolovan pokazuje i nova neodobrena demonstracija održana samo nekoliko dana kasnije, ovoga puta usmerena protiv Svetskog ekonomskog foruma. Metode su bile iste, akteri poznati, a obrazac ponašanja vlasti nepromenjen. Pitanje koje ostaje jeste koliko će još ovakvih računa građani morati da plate pre nego što se uvedu jasna pravila i odlučne mere.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Umesto jasne zaštite reda i bezbednosti, sistem bira popustljivost i politički oportunizam. Zakon koji se ne primenjuje na vreme prestaje da bude zakon, a tolerancija koja štiti nasilje postaje saučesništvo. Ako se ne vrati jednostavnom principu da je javni red iznad ideoloških igara, cena popustljivosti nastaviće da raste i to uvek na teret građana.
Piše: Stefan Stojanović
