Na kraju školske godine đaci i roditelji Srpske dopunske škole u Bremenu su se okupili u hramu Svetog Georgija gde je protojerej Dragan Jovanović služio moleban blagodarenja za uspeh u učenju. Otac Dragan je zatim svima poželeo divan letnji raspust i zahvalio roditeljima i profesorki Slađani Dunjić Fridrih na lepoj saradnji.
Završna đačka svečanost se odvijala u velikoj sali koja se nalazi uz brod crkve u kojoj su za potrebe školskog programa stolice poređane kao u pozorišnoj sali. To je bilo neophodno, jer je ceo đački program ustvari bila pozorišna predstava, prema romanu „Hajduci“ Branislava Nušića.
Kao u pravom pozorištu
Profesorka Slađana je za ovu priliku adaptirala roman prilagođavajući tekst prema potrebama jednočasovne predstave. Đaci su se potpuno uživeli u svoje uloge koje su marljivo i savesno pripremali, pa bi neupućenom gledaocu moglo sve da izgleda kao da je u pravom pozorištu. Kostimi su sasvim odgovarali hajdučkoj družini, a harambaša, Aleksandar Zečević, se razlikovao samo po tome što je jedini nosio šubaru. U glavnim ulogama su se uz harambašu kao hajduci našli: Damjan Jovanović, Uroš Radosavljević, Darian Branković, Ognjen Jović i kao narator, mali Nušić, Miloš Radosavljević. Hajdučku družinu su činili školarci koji su pobegli od kuće i škole, od obaveza , u potrazi za lagodnijim životom, ali su svojim nestankom izazvali veliku uzbunu u gradu. U potragu za njima su se osim roditelja uključili i mnogi građani kao i gradske vlasti.
Sedam scena
Radnja se odvijala u sedam scena (Scena sa Čedom, Epidemija, U gori hajduci, Za to vreme u gradu, Potera, U svinjcu, Rasplet i povratak kući), a svaka objašnjava zgode i nezgode u kojima se našla hajdučka družina, koja je svoju prvu i poslednju noć morala da provede tamo gde ju je mrak zatekao, a to je bilo u svinjcu, kao jedinom bezbednom mestu. Tu ih je u jutarnjim satima pronašla gazdarica Živadinka i uz veliko uzbuđenje ih sprovela do gradonačelnika. Tako su hajduci neslavno završili svoje odmetništvo.
Publika je pažljivo pratila komediju i burno reagovala smehom na zaista smešne cene. I sama imena hajduka su komična, a to su im ustvari nadimci koje su zaradali još u školi: Žika Dronja, Mile Vrabac, Laza Cvrca, Mita Trta, Čeda Brba i Sima Gluvać. Osim smeha i šal , predstava je obilovala brojnim komentarima vezanim za našu istoriju i veru pravoslavnu, a važna poruka je – da ne treba napuštati roditeljski dom.
Publika je nagradila izvođače burnim aplauzima. Uživalo se i uz bogatu trpezu koju su pripremile majke, da svima zaslade nastupajući raspust.
„Kriva“ je profesorka
Predstava je završena uz pesmu „Za sve je kriv Toma Sojer….“ Đorđa Balaševića , a kad se poslednji stih završava rečima :“ kriv je on!“ svi glumci su uperili kažiprste prema profesorki Slađani, jer je ona „kriva“ za ovu divnu predstavu, a tako su joj odali priznanje i zahvalnost za veliki trud kojim je, pripremajući pozorišnu predstavu sa đacima oplemenila njihov život.
Knjižice pune petica
Svi đaci su otpevali pesmu „Dušo moja svet se naglo menja“, a kao solistkinje su nastupile Lea Branković i Jana Jovanović.
Na kraju su svi đaci uživali u peticama kojima su ispunjene uručene đačke knjižice, a uverenja o završenom osmogodišnjem školovanju pripala su : Anđelini Kuljankić, Vanji Jovanoviću, Magdaleni Pantelić i Luki Spasojeviću.
