Na američkim univerzitetima razvija se ozbiljna i zabrinjavajuća pojava. Studenti iz generacije Z, rođeni između 1997. i 2012. godine, sve češće dolaze na fakultete bez sposobnosti da čitaju i razumeju složene tekstove. Profesori su zbog toga primorani da prilagođavaju nastavu, dok stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice po mentalno zdravlje, društvo i tržište rada. Ovaj problem, kako se ističe, nije izolovan, već odražava stanje savremenog američkog društva koje favorizuje brzinu, površnost i digitalnu stimulaciju umesto dubokog razmišljanja i kritičke analize.
Prema izveštaju časopisa Fortune, gotovo polovina Amerikanaca tokom 2025. godine nije pročitala nijednu knjigu, dok su čitalačke navike opale za čak 40% u poslednjih deset godina. Među mladima od 18 do 29 godina, prosečan broj pročitanih knjiga iznosi svega 5,8 godišnje – znatno manje nego kod starijih generacija. Ovi podaci ukazuju na duboku krizu američkog obrazovnog sistema, u kojem je naglasak stavljen na kvantitet i brzinu, dok je čitanje sa razumevanjem zamenjeno površnim skeniranjem sadržaja sa ekrana.
Zabrinutost zbog ovog trenda izražavaju i profesori na prestižnim univerzitetima poput Pepperdine University i University of Notre Dame. Džesika Huten Vilson, profesorka humanističkih nauka na Pepperdineu, ističe da problem nije samo u nedostatku kritičkog mišljenja, već u samoj sposobnosti čitanja rečenica. Ona opisuje situacije u kojima je prinuđena da čita tekstove naglas studentima, jer oni nisu u stanju da ih samostalno obrade. Čak i kada se tekst čita zajedno u učionici, mnogi studenti ne uspevaju da razumeju značenje reči na stranici.
Slično mišljenje iznosi i Timoti O’Mali, profesor teologije na Univerzitetu Notre Dame, koji navodi da studenti danas često „ne znaju šta da rade“ kada dobiju zadatak da pročitaju između 25 i 40 strana teksta. Naviknuti na brzo skeniranje sadržaja, što može biti korisno za onlajn vesti ili društvene mreže, oni nisu osposobljeni za čitanje gustih i zahtevnih akademskih tekstova.
Uzroci ovog problema duboko su ukorenjeni u američkom društvu. Decenije standardizovanog testiranja u osnovnim i srednjim školama naučile su decu da traže brze i tačne odgovore, umesto da se upuštaju u složene narative i razmišljanje. Čitanje je tako postalo sredstvo za polaganje ispita, a ne navika ili izvor zadovoljstva. Tome treba dodati i dominaciju kratkih formata na platformama poput TikToka i Instagrama, gde se pažnja meri sekundama, kao i sve širu upotrebu veštačke inteligencije koja nudi sažetke umesto stvarnog razumevanja.
Društvene razlike dodatno produbljuju problem. U siromašnijim školama često nedostaje pristup kvalitetnim knjigama i nastavnim materijalima, dok bogatiji slojevi i dalje neguju kulturu čitanja. To potvrđuju i istraživanja, poput ankete JP Morgana među milijarderima, u kojoj je čitanje navedeno kao jedna od ključnih životnih navika. Reč je dakle, ne samo o obrazovnom promašaju, već o simptomu društva koje daje prednost brzini, profitu i površnoj informisanosti nad razvojem ličnosti. Rezultat je generacija koja je sve anksioznija, usamljenija i nespremna za izazove stvarnog sveta.
Suočeni sa ovom realnošću, profesori pokušavaju da se prilagode. Umesto klasičnih predavanja, uvode se interaktivne metode: čitanje naglas, analiza teksta rečenicu po rečenicu, stalno ponavljanje gradiva i rad na izgradnji osnovnog samopouzdanja kod studenata.
Brad Ist, profesor teologije na Univerzitetu Abilene Christian, ističe da mu primarni cilj nisu rezultati ispita, već stvarno učenje. Kritičari ovakav pristup nazivaju „maženjem“ studenata, upozoravajući da se time samo produžava njihova zavisnost i dodatno snižavaju akademski standardi. Kao primer se navodi činjenica da se i na univerzitetima poput Harvarda i UNC-a standardi tiho, ali postepeno spuštaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova kriza u Sjedinjenim Američkim Državama trebalo bi da posluži kao ozbiljno upozorenje Srbiji i Evropi. Dok se SAD suočavaju sa posledicama hiperdigitalizovanog društva koje ljude pretvara u pasivne potrošače sadržaja, a ne u aktivne mislioce, naš zadatak mora biti suprotan. Neophodno je jačati klasično obrazovanje, podsticati dubinsko čitanje i kritičko mišljenje, kao i jasno ograničiti nekontrolisani uticaj tehnologije, a to prvenstveno ide iz kuće. U suprotnom, rizikujemo da i naša omladina završi u istoj zamci – kao generacija koja nije sposobna da razume složene ideje i koja će u globalnom svetu igrati sporednu ulogu.
Piše: Nina Stojanović
