„EXIT у Србији“, последњи плес или маркетиншка уцена?

Редакција портала “Српски Угао” забележила је низ озбиљних пропуста у организацији највећег музичког фестивала у југоисточној Европи „EXIT“, који, упркос имиџу, оставља утисак импровизованог и небезбедног догађаја.

Први утисак који нам је привукао пажњу на улазима у фестивалску зону настала је потпуна конфузија, због нејасно обележених смерова кретања што је изазвало праву пометњу међу посетиоцима. Карте или ваучери мењани су за наруквице, што је уобичајена пракса на оваквим манифестацијама, али забуну је направило то што је у оптицају било десетак различитих боја. Запослени нису имали одговор, на питања посетиоца везана за кретање на тврђави. За ВИП зону су потрбне различите допунске наруквице и то је узроковало да збуњени посетиоци изгледају као да бесциљно ходају.

На улазу су редари одузимали електронске цигарете, а онда на промотивним пултовима продавали исте.

Наша редакција забележила је присуство малолетне деце у гужви, чак и у касним сатима после поноћи, где су присутни били посетиоци под дејством алкохола и наркотика.

Цене на фестивалу су астрономски високе, мала боца воде кошта 1000 динара, а остала пића и више. Плаћање се обавља искључиво преко картица, новац се на специјалне њихове картице, пребацује на посебним шалтерима, а затим претвара у непознате кредите. За купљено пиће не издају се фискални рачуни и нису истакнути ценовници. Како сазнајемо од наших извора, закуп ВИП сепареа коштао је 10.000 евра, а додатне „заштите“ обезбеђења плаћали су и до 25.000 евра.

Сазнали смо и да су дневнице радника обезбеђења, шанкера и запослених у протоколу износиле свега 3000 динара за смену која је трајала и до 16 часова. Многи су ангажовани под изговором да ће добити бесплатну карту, ако волонтирају, али су искоришћени као бесплатна радна снага.

„ЕXIT“ ни ове године није званично објавио колико је продато карата. Иако организатори тврде да је све распродато, наша екипа се уверила да је у свим терминима цео простор, био полупразан. У време када се очекује највећи број посетиоца, негде око поноћи, у Денс арени било је свега неколико десетина људи, док је само простор испред главне бине био делимично попуњен.

Посетиоци више информација могу да добију од припадника МУП-а Србије, који обезбеђују комплекс, него од запослених. Полиција која месецима трпи велике притиске и увреде од стране насилних демостраната на улицама широм Србије, била је изузетно љубазна и спремна да сваком помогне, али и одржавала је безбедност на највишем нивоу, како смо приметили „будним оком“ прате ток дешавања и приводе грађане за које постоји основана сумња да поседују наркотике.

Симпатије наше редакције свакако су наклоњене граду Новом Саду, и градоначелнику Жарку Мићину, који је својим личним ангажовањем и подршком градским службама, управи и јавним комуналним предузећима координисао да све протекне безбедно и организовано. Многи детаљи који остају невидљиви оку просечног посетиоца, од безбедности, саобраћаја, јавног превоза, па све до одржавања јавног реда и чистоће резултат су удруженог рада градске управе и подршке локалне власти.

Организатори су у последњем тренутку покушали да фестивал политички профилишу дајући подршку студентским протестима, али тај потез није резултирао већом посетом. Студенти нису имали никакве повластице, платили су пуну цену карте, може се претпоставити да на овај начин, прикривају фијаско са продајом карата, па су организатори лажно представили одлазак из Србије као политички протест, иако је одлука о селидби донета раније.

Такође, тврдње о премештању фестивала у другу земљу делују као маркетиншки притисак на државу да додели нове субвенције. EXIT нема ниједан визуелни елемент који би асоцирао на Србију, Нови Сад или Петроварадин, због чега се демантује тврдња управе да је то српски бренд познат у свету.

Посетиоци из иностранства су нам рекли да им се Србија и људи допадају, али да на EXIT не би поново дошли, јер се осећају превареним.